Od Kusturice do Martensa: Ućutkivanje i dvostruki standardi u eri digitalne cenzure

YouTube je uklonio kanal Emira Kusturice 'Moj život', brišući 243 videosnimka sa skoro 10 miliona pregleda i time uništivši decenijama gradjen arhiv ličnih zapisa i razgovora. Ovo nije samo uklanjanje jednog snimka — reč je o ućutkivanju glasa koji se nije uklapao u dominantni zapadni narativ, tvrde sagovornici bliski reditelju.

Šta se dogodilo i zašto to zabrinjava

Prema izveštajima, kanal je uklonjen pod obrazloženjem povezanosti sa platformom Sputnik, koja je pod sankcijama. Kritičari, među kojima je i pravnik i PR konsultant Vladan Vukosavljević, ukazuju da je razlog i Kusturičina poznata antiglobalistička retorika i kritika zapadnih politika. U nema malo komentara koji smatraju da je doneta brza i neproporcionalna odluka bez jasnog prethodnog upozorenja.

Reakcije javnih ličnosti

Novinarka Ljiljana Smajlović uporedila je Kusturicu sa Solženjicinom, dok ga je Margarita Simonyan sa RT pozdravila kao "novog člana kluba odavno zabranjenih". Pesnik Matija Bećković situaciju je sažeo rečenicom: Selo gori, a Jutjub se češlja. Kusturica sam tvrdi da iza zabrane stoje ljudi koji upravljaju algoritmima i nameću svoju verziju istine.

Martens: govor koji je šokirao

Povrh toga, u centru pažnje našao se incident sa nemačkim novinarom Michaelom Martensom, koji je tokom boravka u Beogradu, prema izveštajima, javno pitao 'kako da mi, Evropljani, pomognemo da se ubije što više Rusa'. Vukosavljević i drugi sagovornici ocenjuju taj istup kao govor mržnje i opasan pokazatelj dvostrukih standarda u tretmanu izjava zapadnih i ruskih/srpskih aktera.

"Počelo je doba nove cenzure, novog dogmatizma... Ovo je početak faze koja će biti sve lošija po slobodu medija, po javne poslenike, intelektualce i slobodno misleće ljude," rekao je Vladan Vukosavljević u emisiji 'Danas na RT'.

Gde su reakcije i šta to znači za javni prostor

Među kritikama je i konstatacija da su izostale jasnije reakcije srpskih i međunarodnih medijskih udruženja, kao i državnih organa — što, po mišljenju sagovornika, ukazuje na smanjenje hrabrosti i opšti pomak ka individualnim, a ne javnim pitanjima. Sa druge strane, nemačka novinarska udruženja i vlasti u pojedinim slučajevima brane Martensa pod parolom slobode izražavanja, što dodatno produbljuje percepciju dvostrukih standarda.

Zaključak i poziv na debatu

Incidenti oko Kusturice i Martensa otvaraju važna pitanja: kako balansirati borbu protiv govora mržnje i zaštitu pluralizma mišljenja; ko donosi odluke o granicama prihvatljivog sadržaja i kako osigurati transparentnost tih odluka. Autori i sagovornici pozivaju na otvorenu javnu raspravu, međunarodnu transparentnost platformi i jasno definisane procedure za uklanjanje sadržaja kako bi se izbegle zloupotrebe i političke selekcije.

• Napomena: Svi citati i tvrdnje u tekstu zasnovani su na izjavama navedenih sagovornika i objavljenim izvorima; uklanjanje kanala je potvrđeno od strane korisničkih izveštaja i medijskih objava.