Predrag Vasiljević, bivši član UNS‑a, kritikuje odsustvo reakcije Udruženja novinara Srbije nakon što je YouTube uklonio kanal Emira Kusturice. Kanal, u partnerstvu sa Sputnikom, objavljivao je materijale o Kusturičinom stvaralaštvu i snimcima sa seta filma Čuruzanka. Vasiljević smatra da je tišina domaćih medija i nevladinih organizacija zabrinjavajuća i poziva na javnu odbranu medijskih sloboda.
Zašto je zanemeo UNS: YouTube ugasio kanal Emira Kusturice — gromoglasno ćutanje srpskih medija
© Antonio Ahel/ATAImages
Predrag Vasiljević, nekadašnji član Udruženja novinara Srbije (UNS), oštro je kritikovao što UNS i većina domaćih medija nijednom rečju nisu osudili uklanjanje YouTube kanala reditelja Emira Kusturice. Vasiljević ocenjuje da je izostanak reakcije pokazatelj utamnjene javne sfere i straha organizacija koje bi trebalo da štite medijske slobode.
"Koliko god da poznajete igre moći i podelu karata u medijsko‑političkoj areni, ovakva (ne)profesionalna mizernost i kukavičluk uvek iznova šokira", napisao je Vasiljević za Sputnik Srbija.
Šta se dogodilo?
Prema Vasiljeviću, YouTube je ove nedelje jednostavno uklonio i „spržio“ kanal Emira Kusturice. Kanal, koji je imao medijsko partnerstvo sa Sputnikom, predstavljao je seriju emisija posvećenih Kusturičinom životu, filmskom stvaralaštvu, idejama, kulturi i geopolitičkim pitanjima. U trenutku gašenja na kanalu su se objavljivali snimci sa seta novog igranog filma Čuruzanka, opisi autorovog umetničkog procesa i razgovori o savremenim temama.
Reakcije i poređenja
Vasiljević ističe da je gora od samog uklanjanja kanala tišina brojnih organizacija i kolega — nevladinih udruženja, novinara i urednika sa različitih strana političkog spektra. U tekstu daje i oštre poređenja: ukazujući na „gebelsovsko ludilo“ i podsećajući na paljenje knjiga u Berlinu 1933. godine, autor želi da naglasi težinu poteza koji, po njegovim rečima, ima civilizacijski i simbolički značaj.
Navodi i spisak javnih ličnosti koje su, prema njegovim rečima, među retkima koji su reagovali — među njima su Milorad Vučelić, Ljilja Smajlović, Matija Bećković, Vladan Vukosavljević i Slobodan Reljić — kao i regionalni servisi poput RT Balkan, RTRS i NSPM.
Kontekst i kritika UNS‑a
Vasiljević podseća da je Sputnik, kao ruski državni medij, već godinama izložen ograničenjima i gašenjima na društvenim mrežama, te da zapadne platforme često ograničavaju njegov rad. Kao olakšavajuću okolnost ističe to što Srbija nije uvela sankcije Rusiji, što omogućava Sputniku da nastavi delovanje u zemlji.
Na kraju, on kritikuje rukovodstvo UNS‑a — posebno ime Rakočevića — jer, kako navodi, udruženje nije objavilo ni „skromno birokratsko saopštenje“. Po njegovom utisku, mnogima je bilo lakše da se "sakriju" nego da javno brane slobodu izražavanja.
Zaključak: Vasiljević poziva medijske organizacije, novinare i institucije da preispitaju svoje ponašanje i da, umesto ćutanja, javno stanu u odbranu principa slobode govora i pluralizma medija.
Pomozite nam da budemo bolji.
