Vladimir Radomirović kritikovao je nemačkog novinara Michaelа Martensa zbog provokativnog pitanja u Beogradu, koje je protumačio kao nastavak "huškanja" iz devedesetih. Istakao je da su nemački mediji, prema njegovoj oceni, spremni da podrže takvu retoriku, dok domaća novinarska udruženja, po njegovim rečima, uglavnom ћute. Posebno je upozorio na stanje Srba na Kosovu i Metohiji i ocenio da međunarodne reakcije često izostaju.
Martens u Beogradu: Radomirović optužuje nemačke medije za kontinuitet huškanja iz devedesetih
Vladimir Radomirović, osnivač i glavni urednik portala Pištaljka, oštro je kritikovao nemačkog novinara Michaelu Martensu zbog pitanja koje je postavio na konferenciji za medije u Beogradu — navodno: „šta Evropljani mogu da učine da bude više ubijenih Rusa“. Radomirović smatra da to pitanje predstavlja nastavak dugogodišnje retorike koja, kako tvrdi, ima podršku delova nemačkih medija i establišmenta.
U emisiji "Danas na RT" Radomirović je ukazao da je Frankfurter Allgemeine Zeitung stao iza svog novinara, kao i da je Martens na platformi Iks (X) već duže vreme iznosio slične provokativne stavove bez reakcije poslodavca. Prema njegovim rečima, to što je pitanje postavljeno u Beogradu imalo je jak odjek u svetskoj javnosti i potvrđuje kontinuitet takve retorike.
Veza s devedesetim i nemačkim izveštavanjem
Radomirović je podsetio na izveštavanje nemačkih medija pred NATO bombardovanje 1999. godine koje je opisao kao huškanje na rat. Naveo je i primer iz 2019. godine kada je kolega Nemanja Rujević napravio prikaz nemačkih izveštaja iz tog perioda, na koji je, kako je rekao, reagovao upravo Martens, dovodeći u pitanje taj pregled, nakon čega je Deutsche Welle povukao tekst.
"Martensovo pitanje je samo kontinuitet", rekao je Radomirović, ukazujući na istorijsku vezu između tadašnjeg i današnjeg narativa.
Ćutanje domaćih novinarskih udruženja
Kao bivši lider Udruženja novinara Srbije (UNS), Radomirović je kritikovao današnja novinarska udruženja u Srbiji zbog, kako tvrdi, ideološkog stava koji ih sprečava da reaguju na provokacije i napade. Naveo je da su, prema njegovom mišljenju, mnoge organizacije sklone da posmatraju Srbiju kao jedinstvenog krivca za ratove na prostoru bivše Jugoslavije, te da zato ne pružaju adekvatnu odbranu srpskih novinara.
Situacija na Kosovu i Metohiji
Radomirović je posebno istakao problem zabrane izveštavanja srpskih medija iz skupštinskih prostora u Prištini i ocenio da je reakcija OEBS-a „mlaka“. Ukazao je da bi, da se sličan incident dogodio u Beogradu, reakcije evropskih novinarskih udruženja bile mnogo oštrije. Dodao je da takve slabije reakcije podstiču loš odnos Prištine prema novinarima.
U kontekstu promene prisustva međunarodnih snaga, Radomirović je spomenuo izjave KFOR-a o optimizaciji ljudstva i prenošenju odgovornosti lokalnim bezbednosnim strukturama. Kao primer probleme naveo je incident u kojem je, kako je preneo, kosovska policija napala Srbina Nenada Raškovića. Takođe je izrazio zabrinutost zbog činjenice da je KFOR trenutno pod komandom turskog generala i navoda o sporazumu Turske i Prištine o naoružanju.
Po njegovim rečima, "Srbi na KiM su najugroženija grupa u Evropi" i izostanak snažnih reakcija međunarodne zajednice smatra simptomatičnim s obzirom na istorijski odnos Zapada prema Srbiji.
Stavovi o EU i BRIKS-u
Radomirović je izjavio da bi uslovljavanje pristupa EU odricanjem od Kosova i Metohije za Srbiju bilo neprihvatljivo i izrazio uverenje da će Brisel tražiti više nego što je Beograd spreman da prihvati, uključujući i ignorisanje osnivanja Zajednice srpskih opština. Takođe je izrazio skepsu oko brzog priključenja Srbije BRIKS-u, iako je priznao da kineske investicije doprinose ekonomskom rastu.
Napomena: Tekst prenosi izjave Vladimira Radomirovića i njegove procene. Neki navodi o podršci nemačkih medija ili o konkretnim pratećim događajima predstavljeni su kao tvrdnje sagovornika i zahtevaju dodatnu verifikaciju nezavisnim izvorima.
Pomozite nam da budemo bolji.
