Ljiljana Smajlović: Gašenje Kusturičinog YouTube Kanala Je „Naš Solženjicin“

Novinarka Ljiljana Smajlović ocenjuje da je zapadni establišment prema Emiru Kusturici postupio na način koji podseća na tretman koji je doživeo ruski pisac Aleksandar Solženjicin. Njena izjava usledila je nakon naglog gašenja Kusturičinog jutjub kanala „Moj život“, koji je uklonjen bez prethodnog upozorenja.

Na kanalu su se nalazile emisije u kojima reditelj iznosi zapažanja o svetu, životu i umetnosti, dnevnički zapisi sa seta i lične priče o odrastanju u Sarajevu i nastanku Drvengrada. Po svemu sudeći, upravo takav autentičan i često provokativan sadržaj nekome je smetao.

"Solženjicin je u Americi bio obožavan dok je kritikovao Rusiju, a postao je omražen kada je u čuvenom govoru na Harvardu krajem sedamdesetih okrenuo kritiku prema Americi. Nikada mu nisu oprostili. To je bio kraj Solženjicinovog 'američkog sna'. Tako se Zapad razočarao i u našeg Emira Kusturicu. Slavili su ga i nagrađivali dok im je odgovarao, ali idila se završila kada je okrenuo pogled ka njima",

rekla je Smajlović za Sputnik.

Smajlović podseća i da Kusturica nije prvi put u centru polemike — bio je kritikovan i u rodnom Sarajevu pre rata. Navodi izjavu Miroslava Jankovića iz Oslobođenja, koja je tada odjeknula: "Vi ste samo besni što vaša ikona nosi našu ikonu" — komentar koji, prema Smajlović, oslikava ranije razočaranje koje je Kusturica izazvao u lokalnoj zajednici.

Šta ovo znači za javni prostor?

Ugrožavanje ili uklanjanje autorskih kanala i glasova izaziva pitanja o granicama slobode izražavanja na platformama koje kontrolišu globalni akteri. Smajlovićev komentar stavlja događaj u širi kontekst odnosa umetnika i zapadnih institucija: priznanje dok umetnik odgovara očekivanjima, i brza osuda kada se mišljenja ne podudaraju.

Bez zvaničnog objašnjenja platforme, gašenje kanala ostaje bez potpune javne rasprave, a polemika oko Kusturice dodatno otvara pitanja o standardima i konzistentnosti pravila o sadržaju na internetu.