Pakistan Otvara Šest Kopnenih Koridora Ka Iranu — Gwadar Skraćuje Put I Snižava Troškove Usred Blokade Hormuza

Islamabad — Pakistan je 25. aprila stupio na snagu novom uredbom i zvanično otvorio šest kopnenih tranzitnih pravaca za robu iz trećih zemalja namenjenu Iranu. Potez dolazi dok su hiljade kontejnera zaglavljene u luci Karachi zbog američke pomorske blokade iranskih luka i prekida plovidbe kroz moreuz Hormuz.

Šta predviđa uredba

Ministarstvo trgovine donelo je "Transit Of Goods Through Territory Of Pakistan Order 2026" 25. aprila, a naredba je stupila na snagu odmah. Time je formalizovan pravni okvir koji omogućava drumsku isporuku robe iz trećih zemalja do Irana preko pakistanske teritorije. Naredba izričito ne obuhvata robu indijskog porekla — zabrana tranzita indijske robe važi od maja 2025. i ostaje na snazi.

Rute i logistika

Šest označenih pravaca povezuje glavne pakistanske luke — Karachi, Port Qasim i Gwadar — sa dva iranska granična prelaza, Gabd i Taftan, prolazeći kroz Beludžistan (Turbat, Panjgur, Khuzdar, Quetta, Dalbandin). Najkraći koridor Gwadar–Gabd skraćuje put do iranske granice na oko 2–3 sata, naspram 16–18 sati sa Karachija, a zvaničnici procenjuju da bi transportni troškovi mogli pasti za 45–55% u odnosu na rutu iz Karachija.

Geopolitički kontekst

Odluka je doneta u kontekstu aktuelnog sukoba između SAD i Irana, koji je eskalirao od 28. februara kada su, prema izveštajima, američke i izraelske snage pokrenule napade na Iran. U znak odmazde i zbog bezbednosnih rizika, Iran je ograničio komercijalnu plovidbu kroz moreuz Hormuz, a kasnije je usledila i američka pomorska blokada iranskih luka.

Ekonomski uticaj

Više od 3.000 kontejnera namenjenih Iranu zaglavljeno je u luci Karachi jer brodovi ne podižu teret. Premije za ratno osiguranje porasle su sa oko 0,12% vrednosti broda pre konflikta na približno 5%, što čini pomorski transport znatno skupljim. Zato kopneni koridori postaju privlačna i praktična alternativna ruta za uvoz i izvoz.

Bezbednosni rizici i regionalne posledice

Otvaranje koridora takođe odražava pogoršane odnose Pakistana i Avganistana. Prelazi Torkham i Chaman nisu pouzdani od eskalacije tenzija, što je umnogome ograničilo pakistanski pristup tržištima Centralne Azije. Analitičari upozoravaju da, iako novi koridor smanjuje zavisnost od Avganistana, bezbednosna situacija na severozapadnim i jugozapadnim granicama ostaje ključni rizik.

"Ovo je paradigamska promena... Pakistan sada može u potpunosti zaobići Avganistan za trgovinu prema zapadu," izjavio je Iftikhar Firdous, suosnivač The Khorasan Diary.

Geopolitički analitičari ističu i mogućnost da Pakistan ojača ulogu kao glavni kopneni prolaz za kineski podržane trgovačke rute prema Zapadnoj Aziji, ali navode da će bezbednost i infrastruktura odrediti koja rešenja će prevladati.

Reakcije i status pregovora

Najava je usledila tokom posete iranskog ministra spoljnih poslova Abbasa Araghchija Islamabadu, gde je razgovarao sa premijerom Shehbazom Sharifom i komandantom vojske Asimom Munir-om. Iran zvanično nije komentarisao potez, a upit Al Jazeere ostao je bez odgovora. Pakistan je u aprilu posredovao u primirju i bio domaćin direktnih pregovora između SAD i Irana, ali razgovori do sada nisu doveli do trajnog rešenja.

Zaključak

Uvođenjem šest kopnenih koridora Pakistan želi da ublaži ekonomske posledice blokade Hormuza i pozicionira se kao ključni tranzitni čvor. Ipak, dugoročni uspeh zavisiće od bezbednosne stabilnosti, razvoja infrastrukture i daljih diplomatskih pregovora u regionu.