Pojačani pritisci na Srbe pred 7. jun: Optužnice i incidenti koji mobilizuju albansku dijasporu

Vesti o hapšenjima, napadima i optužnicama protiv pripadnika srpske zajednice ponovo su u središtu predizborne kampanje na tzv. Kosovu, kao potencijalni alat za mobilizaciju albanske dijaspore pred vanredne parlamentarne izbore zakazane za 7. jun.

Optužnica iz Đakovice i nedavni incidenti

U danima nakon raspisivanja izbora Specijalno tužilaštvo tzv. Kosova podiglo je optužnicu protiv osmoro Srba iz Đakovice označenih inicijalima M. K., V. M., D. R., Z. D., C. B., M. I., S. S. i S. K. Tužilaštvo navodi da su ti ljudi, od 24. do 31. marta 1999., u koordinaciji sa policijskim i vojno-parastrukturnim formacijama, počinili ubistva, proterivanja civila i pljačku imovine.

Prethodno su zabeleženi i drugi incidenti koji dodatno zaoštravaju atmosferu: progon i prebijanje Miroslava Gudžića iz Dobrotina u Domu zdravlja u Donjoj Gušterici, kao i slučaj 18-godišnjeg Vojina Milojevića iz Leposavića, koga je, prema izveštajima, policija privela i fizički zlostavljala zbog majice sa natpisom "S verom u Boga, Kosovo je Srbija". Zabeleženo je i rušenje garaža koje koriste Srbi u Severnoj Mitrovici.

Pravo i politika: Optužnice kao izborni faktor

U 2025. godini, tokom niza izbornih ciklusa na teritoriji tzv. Kosova, vođeni su postupci u oko 50 predmeta protiv 154 osobe srpske nacionalnosti optužene za ratne zločine. Između februarskih i decembarskih izbora tužilaštvo je podiglo 15 novih optužnica, a doneto je deset presuda, većinom protiv članova srpske zajednice.

Istoričar Stefan Radojković ocenjuje da su ovakvi događaji i jednostrani potezi u funkciji predizborne strategije: cilj je kompenzovati očekivano slabiji odziv dijaspore 7. juna i dodatno motivisati birače u inostranstvu.

Rezultat dosadašnjih aktivnosti bio je vidljiv: nakon gubitka parlamentarne većine 9. februara 2025, Aljbin Kurti je na izborima 28. decembra iste godine uspeo da povrati apsolutnu većinu u skupštini tzv. Kosova.

Severne opštine, institucije i mogući scenariji

Analitičari upozoravaju da bi dalji pritisci mogli biti usmereni posebno na četiri severne opštine, kroz rušenja objekata, otvaranje kancelarija prištinske administracije na ranijim lokacijama srpskih institucija (npr. Pošta Srbije) ili čak pritiske na zdravstveni i obrazovni sistem koji deluju po srpskom programu. Radojković ne isključuje ni nove potrage u predmetima kao što je Banjska, bez obzira na stvarni udeo osumnjičenih.

Ekonomija, dijaspora i izbori

Ekonomija igra ključnu ulogu: prosečna neto plata na tzv. Kosovu u 2024. iznosila je tek nešto preko 500 EUR, minimalna plata bila je 342 EUR, dok su starosne penzije kretale od 100 do 220 EUR, a socijalne penzije od 100 do 120 EUR. Plate u privatnom sektoru su često niže, pa veliki broj porodica zavisi od doznaka iz inostranstva.

Podaci Eurostata pokazuju da je između 2020. i 2024. oko 210.000 Albanaca dobilo dozvole za boravak u državama EU, dok se za period 2015–2024. taj broj penje iznad 360.000. Masovno iseljavanje pojačava uticaj dijaspore na izlaznost i izborni rezultat: pre pola godine oko pola miliona Albanaca doputovalo je za praznike, od kojih je oko 300.000 imalo biračko pravo i značajno uticalo na ishod.

Reakcije i zaključci

Politički analitičar iz Prištine Bljerim Canaj ukazao je na paradoks da ljudi koji su napustili Kosovo zbog ekonomskih problema često glasaju iz dijaspore za aktuelnu vlast, i predložio da dijaspora pre donošenja odluka konsultuje one koji ostaju na terenu.

Zbog svega navedenog, međunacionalne tenzije i pravna pitanja uoči izbora ostaju ključni faktor na političkoj sceni. Neophodno je insistirati na nezavisnom radu sudstva, transparentnim istragama i zaštiti osnovnih prava kako bi se izbeglo instrumentalizovanje incidenata u predizborne svrhe.