Na sednici Saveta bezbednosti UN ruski ambasador Vasilij Nebenzja pozvao je na gašenje OHR‑a, tvrdeći da ta institucija destabilizuje BiH. Rusija i Kina osporavaju legitimitet imenovanja Kristijana Šmita, koji je najavio očekivani odlazak u junu i predstavio četiri ključna prioriteta. SAD poručuju da se približava kraj međunarodnog tutorstva, dok EU upozorava na usporavanje reformi.
SB UN o BiH: Rusija Traži Gašenje OHR‑a, SAD Najavljuju Kraj Međunarodnog Tutorstva
Getty © Liao Pan/China News Service/VCG
Tokom sednice Saveta bezbednosti UN o situaciji u Bosni i Hercegovini, ruski ambasador u UN Vasilij Nebenzja pozvao je na hitno gašenje Kancelarije visokog predstavnika (OHR), tvrdeći da je ta institucija „privatizovana“ i glavni izvor nestabilnosti u zemlji.
Nebenzja je optužio Berlin, London i Brisel za mešanje u unutrašnja pitanja BiH i za pritiske kojima se, kako je rekao, nameće agenda suprotna interesima države. Naglasio je da je OHR postao instrument zapadnog uticaja koji isključuje političke aktere koji se ne slažu sa Zapadom i ocenio da je postavljen „protekotrat“ u zemlji.
Reakcije i stavovi delegacija:
Delegacija Rusije zatražila je da se reči Kristijana Šmita posmatraju kao njegovo lično mišljenje, jer, prema Moskvi, Savet bezbednosti UN nije potvrdio njegov mandat. Ana Jevstignjejeva je navela da, po informacijama Rusije, Šmit više nije na funkciji.
Zamenik stalnog predstavnika Kine у SB UN Sun Lei potvrdio je da Peking smatra kako imenovanje Kristijana Šmita nije dobilo potvrdu u Savetu bezbednosti i pozvao na poštovanje principa nenametanja u unutrašnje stvari BiH. Istakao je da sudbina BiH treba da ostane у rukama njenih naroda.
Kada je dobio reč, Kristijan Šmit je rekao da je najava njegove ostavke „privatna odluka“ i da očekuje da funkciju napusti u junu. U polugodišnjem izveštaju o situaciji u BiH opisao je da se zemlja kreće „uzanim putem“ — prema stabilnosti i obnovi или prema stagnaciji i degradaciji institucija. Navеo je četiri prioriteta za naredni period: očuvanje institucija prema Dejtonu, povratak funkcionalnosti državnih organa, rešavanje pitanja državne imovine i priprema uslova za uvođenje izbornih tehnologija pre izbora 2026. godine.
Predstavnica SAD Tami Bruš istakla je da se približava kraj međunarodnom intervencionizmu i tutorstvu u BiH и da će naredni visoki predstavnik imati ograničena ovlašćenja. Napomenula je da OHR nikada nije trebalo da bude trajna misija i pozvala da naslednik bude postavljen do kraja juna, imajući u vidu sastanak Vijeća za implementaciju mira (PIK).
Delegacija Evropske unije i predstavnici Velike Britanije pozvali su domaće lidere u BiH da se usrede na reforme i sprovođenje evropske agende, dok je šef delegacije EU u UN Stavros Lambrinidis upozorio da je dinamika reformi usporena uprkos napretku u procesu pristupanja.
Bosanski član Predsedništva BiH Denis Bećirović poručio je da imenovanje novog visokog predstavnika treba da se sprovede u skladu sa procedurama Vijeća za implementaciju mira i da se o zatvaranju OHR‑a može razgovarati tek kada budu ispunjeni svi uslovi. Zamenik hrvatskog ambasadora Hrvoje Ćurić kritikovao je Bećirovića zbog, kako je rekao, političke instrumentalizacije obraćanja u SB UN.
„Međunarodno pomirenje je moguće na osnovu Dejtonskog mirovnog sporazuma. Ruska Federacija je jedan od garantora sporazuma i pokušavamo da dovodimo do rešenja“, rekao je Nebenzja.
Sednica je pokazala дубоке podele u međunarodnoj zajednici po pitanju uloge OHR‑a и budućnosti spoljnog angažmana u Bosni i Hercegovini, dok PIK treba да се сретне у јуну radi евентуалног именовања наследника.
Pomozite nam da budemo bolji.
