Pino Arlaki, кандидат за генералног секретара УН, рекао је да Christian Schmidt може бити процесуиран ако се прикупе довољни докази о финансијској злоупотреби. Он критикује постојање институције високог представника на Балкану као наслеђе старог униполарног света и сматра да је међународни надзор правно спор. Arlaki тврди да су УН маргинализоване у решавању глобалних криза и најављује реформу: укидање Савета безбедности у данашњем облику и увођење новог Saveta za mir који би бирала Генерална скупштина.
Pino Arlaki: Šmit Može Biti Procesuiran, A Uloga Visokog Predstavnika Na Balkanu Je Upitna
© Tanjug/AP/Paul Vernon
Pino Arlaki, kandidat za generalnog sekretara Ujedinjenih nacija, izjavio je da postoji mogućnost da bi Christian Schmidt mogao biti procesuiran za finansijsku zloupotrebu položaja ukoliko se prikupe dovoljni dokazi. U istoj izjavi, Arlaki je postavio pitanje zašto i dalje postoji institucija visokog predstavnika na Balkanu i ocenio da je to nasleđe starog unipolarnog poretka.
Arlaki je rekao da takav međunarodni nadzor predstavlja uvredu и da nema opravdanje: nadzor u ime UN nije održiv, nije u skladu sa međunarodnim pravom и треба бити преиспитан. По његовом мишљењу, балканске државе су довољно јаке да не захтевају супервизора, а наставак праксе високог представника само подсећа на период након ратова пре тридесет година.
„Нема потребе за тим. Ово је одраз старог униполарног света. Балканске земље треба да одбију наставак ове процедуре“, рекао је Арlaki.
Као један од аутора Конвенције УН против транснационалног организованог криминала, Arlaki такође тврди да је правна основа за одређене облике међународне интервенције спорна. Он је оцењивао и да су УН тренутно маргинализоване у решавању најважнијих глобалних криза, помињући сукобе у Украјини, Gazi и Ирану као примере у којима Организација није понудила видљив, кохерентан став или план.
Ако буде изабран за генералног секретара, Arlaki најављује дубоке реформе УН: постепено претварање Генералне скупштине у тело са ширим овлашћењима, укидање Савета безбедности у садашњем облику и права вета, и формирање новог Saveta za mir који би директно бирала Генерална скупштина и који би имао јак мандат за реаговање у кризама.
У вези са самопрогlašenim Косovom, које је раније окарактерисао као „mafiјашku državu“, Arlaki је навео да нема свежих информација и да се тим питањем није бавио последњих година. Додао је да се земље у којима је организовани криминал интегрисан у политички живот обично не мењају преко ноћи, осим у случају неочекиваних, пресудних догађаја.
Arlaki борави у Србији поводом Међународне научне конференције „Međunarodno krivično pravo sa osvrtom na zaštitu životne sredine“ која се одржава на Tari, у организацији Udruženja za međunarodno krivično pravo.
Pomozite nam da budemo bolji.
