Studija istraživača sa University of Oxford, objavljena u PLOS Biology, sugeriše da su bipedalizam (relativno duže noge) i povećanje veličine mozga povezani sa masovnim dešnjaštvom kod ljudi. Analiza 41 vrste primata pokazala je da uključivanje odnosa nogu i ruku i veličine mozga uklanja ljudsku "anomaliju" u obrascima lateralizacije. Procene za izumrle hominine ukazuju na postepen porast desnorukosti kod roda Homo, uz izuzetak H. floresiensis.
Zašto Većina Ljudi Koristi Desnu Ruku? Evolucija Nogu i Povećanje Mozga Mogu Objasniti
Most of our primate relatives are a mix of right- and left-handed.
Činilo bi se da bi pojava dešnjaštva bila ograničena na nekoliko povezanih kultura, ali osobina je rasprostranjena globalno. Otprilike 90% ljudi preferira desnu ruku, dok preostalih oko 10% uglavnom koristi levu — fenomen koji se ne primećuje kod svih naših primatskih rođaka.
Evolucioni biolozi i neuronaučnici decenijama tragaju za objašnjenjem zašto je kod Homo sapiensa toliku većinu karakteriše desnorukost. Istraživači sa University of Oxford u novoj studiji objavljenoj u PLOS Biology predlažu da ključno objašnjenje možda nije u rukama, već u nogama i mozgu.
Kako su istraživači radili
Tim je uporedio ponašanje, neurološke i društvene karakteristike 41 vrste majmuna i čovekolikih majmuna, koristeći statistički model koji uzima u obzir evolucione odnose među vrstama. Najpre su testirali uobičajene hipoteze — ishrana, stanište, telesna masa, društvena organizacija, upotreba alata i način kretanja — ali u tim okvirima ljudi su ostajali anomalija.
Ključan dodatak: odnos nogu i ruku i veličina mozga
Zatim su u model uveli dve dodatne varijable: veličinu mozga i odnos dužine nogu i ruku (arm–leg ratio), standardni pokazatelj za bipedalno kretanje. Kada su te osobine uzete u obzir, ljudska „anomalija“ je nestala — veći mozak i relativno duže noge koreliraju s dominantnom desnom rukom.
"Ovo je prva studija koja u jedinstvenom okviru testira nekoliko glavnih hipoteza o ljudskom dešnjaštvu. Naši rezultati sugerišu da je verovatno povezan sa nekim ključnim karakteristikama koje nas čine ljudima, posebno uspravnim hodanjem i evolucijom većih mozga," rekao je koautor Thomas Püsche.
Šta to znači za izumrle hominine
Model je omogućio i procenu preferencija za izumrle ljudske pretke. Prema rezultatima, rani hominini poput Ardipithecus i Australopithecus verovatno su imali blago desnoravno opterećenje, slično današnjim velikim majmunima. U rodu Homo beleži se postepeno jačanje desnorukosti kroz H. ergaster, H. erectus i neandertalce, da bi kulminiralo kod H. sapiens.
Istraživači ukazuju na interesantan izuzetak — Homo floresiensis, poznati „hobit“ iz Indonezije. Njegova manja telesna građa, manji mozak i kombinacija penjanja i ograničene bipedalnosti verovatno objašnjavaju odstupanje od trenda.
Zaključci i naredni koraci
Autori predlažu dve faze u oblikovanju ljudskog dešnjaštva: prvo usvajanje uspravnog hoda koje je oslobodilo ruke za finije zadatke, a zatim neuroanatomsko povećanje mozga koje je učvrstilo lateralizaciju prema desnoj strani. Studija tako pruža okvir za razlikovanje opštih primatskih obrazaca od ljudski specifičnih adaptacija.
"Naši nalazi identifikuju bipedalizam i neuroanatomsko proširenje kao verovatne ključne pogonske sile jedinstvene ljudske lateralizacije, istovremeno otkrivajući šire ekološke obrasce koji oblikuju dešnjaštvo kod primata," navode autori.
U budućim istraživanjima naučnici planiraju da ispituju kako kulturni faktori dodatno učvršćuju desnorukost, zašto levičari opstaju i da li slični obrasci postoje i kod drugih životinja.
Pomozite nam da budemo bolji.
