Nova studija povezuje prevladavajuću desnorukost kod ljudi sa dve ključne evolutivne promene: uspravnim hodanjem i povećanjem mozga. Analizom rukovosti 2.025 primata iz 41 vrste autori su utvrdili da sami ekološki i bihevioralni faktori ne objašnjavaju ljudsku posebnost. Uključivanje veličine mozga i odnosa dužine ruke i noge u model pokazuje da ta kombinacija može objasniti zašto oko 90% ljudi favorizuje desnu ruku. Istraživanje sugeriše postepeni razvoj ove osobine kroz ljudsku lozu, sa jačim pristrasnostima kod kasnijih članova roda Homo.
Zašto Je 90% Ljudi Dešnjak? Dva Evoluciona Faktora Iza Prevlasti Desne Ruke
Photo Credit: iStock
Nova studija povezuje dominaciju desne ruke kod ljudi sa dve velike evolucione promene: uspravnim hodanjem i porastom veličine mozga. Istraživanje koje su sproveli naučnici sa Univerziteta u Oksfordu i Univerziteta u Redingu upućuje na to da se današnja izražena desnorukost ne objašnjava lako faktorima koji važe za druge primate, već njihovom kombinacijom sa anatomskim i kognitivnim promenama kod hominina.
Glavni nalazi
Tim je analizirao podatke o rukovosti za 2.025 primata iz 41 vrste majmuna i čovekolikih majmuna kako bi ispitao koja objašnjenja najbolje odgovaraju obrascima u prirodi. Iako su faktori poput upotrebe alata, ishrane, staništa, telesne mase i društvene organizacije delimično objašnjavali varijacije među vrstama, oni nisu objasnili zašto su ljudi toliko različiti.
Kada su u model uključili veličinu mozga i odnos dužine ruke i noge (indikator bipedalizma), ljudska rukovost prestala je da izgleda kao evolucioni izuzetak. Autori zaključuju da kombinacija uspravnog hodanja — koja oslobađa ruke za precizniji rad — i rasta i preraspodele moždane mase verovatno stoji iza snažne desnorukosti u Homo sapiens.
Procene za izumrle vrste
Koristeći isti model, istraživači su procenili i rukovost kod izumrlih hominina. Rezultat sugeriše da su rani hominini verovatno imali blagu desnu sklonost, dok su kasniji predstavnici roda Homo razvili znatno jaču desnorukost. Poseban primer je Homo floresiensis, za koga model predviđa slabiju desnu preferenciju, što dodatno ukazuje na ulogu veličine mozga u učvršćivanju lateralizacije.
Zašto je važno
Rukovost se manifestuje u svakodnevnim aktivnostima poput pisanja, kuvanja i upotrebe alata. Razumevanje njenih korena pomaže da povežemo anatomiju, motoričke sposobnosti i kogniciju u evoluciji ljudske vrste. Umesto o naglom skoku, podaci podržavaju postepeni razvoj: prvo oslobađanje ruku zahvaljujući bipedalizmu, a zatim jačanje preferencije usled promena u mozgu.
Studija je objavljena u časopisu PLoS Biology i predstavlja primer kako komparativna analiza živih primata, u kombinaciji sa modelima, može osvetliti ponašanja i sposobnosti izumrlih članova ljudske loze.
Zaključak: Prevladavanje desnorukosti kod ljudi verovatno je rezultat sinergije uspravnog hoda i povećanja mozga tokom evolucije, a ne jedne izolovane promene. Dalja fosilna otkrića i komparativni podaci mogu dodatno precizirati vreme i mehanizme ovog procesa.
Pomozite nam da budemo bolji.
