Dodik za RT Balkan: Rusija je stub multipolarnog sveta, BiH „eksperiment u kom prestaje logika"

Milorad Dodik, lider SNSD-a, izjavio je za RT Balkan nakon sastanka sa sekretarom Saveta bezbednosti Ruske Federacije Sergejem Šojguom u Moskvi da se percepcija Rusije u poslednjoj deceniji značajno promenila. Po njegovim rečima, Rusija danas predstavlja velesilu i jedan od stubova multipolarnog sveta i BRICS-a, sa velikim ekonomskim potencijalom i stavom koji, kako je ocenio, može olakšati položaj Republike Srpske.

Podrška Rusije u međunarodnim forumima

Dodik je istakao da Rusija u Savetu bezbednosti UN nastupa, po njegovom mišljenju, jasno i principijelno, te da njen glas predstavlja „glas razuma“ u odnosu na, kako je naveo, narative zapadnih zemalja koje, prema njemu, već dve decenije plasiraju neistine. Naglasio je da je za Republiku Srpsku od izuzetnog značaja javna podrška Rusije u međunarodnim telima.

Ekonomska i obrazovna saradnja

Prema Dodiku, Banjaluka aktivno traži mogućnosti za ekonomsku saradnju sa Rusijom. Podsetio je da je Republika Srpska ranije kupila helikoptere iz Rusije i da postoje otvorene linije za izvoz određenih poljoprivrednih proizvoda. Najavio je da će se intenzivirati saradnja u oblastima u kojima je Srpska premala da deluje samostalno, posebno u sektorima veštačke inteligencije i obrazovanja — kroz povećan upis srpskih studenata u Rusiji radi sticanja specijalizovanih znanja.

Saradnja u oblasti bezbednosti

Dodik je govorio i o nedavnoj poseti delegacije ruskog MUP-a Banjaluci, ocenivši da razmena iskustava u borbi protiv terorizma ide u oba pravca: da Srpska ima šta da nauči od Rusije, ali i da Rusija može da uči iz iskustava Srba iz proteklih decenija. Dodao je da razmena delegacija i obuke održavaju saradnju živom, te da su planovi usmereni na jačanje sposobnosti u borbi protiv terorizma, a ne protiv trećih strana.

Kancelarija visokog predstavnika i Dejton

Dodik je oštro kritikovao Kancelariju visokog predstavnika, tvrdeći da je ta institucija nametnuta i da joj ovlašćenja nisu data u skladu sa izvornim Dejtonskim sporazumom. Podsetio je da je, kako je naveo, 1997. famozni Savet za implementaciju mira доделио ovlašćenja visokom predstavniku, i istakao da po Dejtonu jedino Savet bezbednosti UN može potvrditi visokog predstavnika, i то nakon zajedničkog izbora relevantnih strana. Dodik smatra da priča o „visokom predstavniku međunarodne zajednice" ne odgovara stvarnom pravnom okviru i optužio je Christiana Schmidta da je delovao u interesu stranih (po njegovom stavu, pre svega nemačkih) interesa.

Politički i idejni stavovi o BiH

Dodik je ponovio da smatra da je Bosnia i Hercegovina koncipirana kao „čudo i eksperiment“ i da je nasilno uvedena u multietnički koncept koji, po njegovom mišljenju, nije održiv. Kao istorijske paralele naveo je raspade Čehoslovačke, Jugoslavije i SSSR-a. Kao ilustraciju odnosa zapadnih zvaničnika prema Srbima citirao je razgovor sa bivšim nemačkim izaslanikom Manuelom Zaracinom, kome je, kako tvrdi, rečeno „Vi ste drugo" kada je pitao za primenu načela "jedan narod, jedna država".

Na kraju je citirao Ive Andrića: "Kad uđeš u Bosnu, prestaje logika" i ocenio da bi mir bio trajniji ako bi se strane mirno razišle.

Napomena: Sve tvrdnje u tekstu su iznete prema izjavama Milorada Dodika tokom razgovora za RT Balkan.