Volker Türk, visoki komesar UN za ljudska prava, apeluje na hitne i sistemske mere za zaštitu dece na internetu. UN je objavio smernice koje predlažu obavezne procene uticaja na prava deteta, sigurnije procedure verifikacije godina i uključivanje dece u kreiranje politika. Türk upozorava da regulative fokusirane samo na starosne granice mogu propustiti ključne dizajnerske i algoritamske probleme, dok stručnjaci ističu da zabrane same po sebi nisu dovoljne bez bolje moderacije sadržaja i zaštite privatnosti.
UN Poziva Na Hitnu Zaštitu Dece Na Internetu: Novi Smerovi I Upozorenja
UN High Commissioner for Human Rights Volker Turk said improving protection of children online is an 'urgent priority' [File: AP]
Visoki komesar Ujedinjenih nacija za ljudska prava, Volker Türk, uputio je apel za hitne i sveobuhvatne mere kako bi se deca bolje zaštitila na internetu i kako bi bezbednost postala prioritet za vlade i tehnološke kompanije.
Smernice UN i ključne preporuke
Uz saopštenje objavljeno u petak, Kancelarija visokog komesara za ljudska prava predstavila je set smernica za poboljšanje bezbednosti dece na mreži i jačanje njihovih prava kroz regulativu. Predložene mere uključuju:
- sigurne i transparentne procedure verifikacije godina;
- obavezne procene uticaja na prava deteta (child rights impact assessments);
- aktivno uključivanje dece u kreiranje politika koje ih se tiču;
- zaštitu podataka i odgovornost onih koji nanose štetu.
„Povećanje zaštite dece na mreži je hitan prioritet,“ rekao je Volker Türk.
Upozorenja o neželjenim posledicama
Türk je naglasio da regulative moraju biti pažljivo dizajnirane kako ne bi izazvale dodatnu štetu. Kao primer naveo je neadekvatnu verifikaciju godina koja može da ne postigne cilj, a istovremeno ugrozi privatnost kako dece, tako i odraslih.
On je upozorio i da pravila koja se fokusiraju isključivo na starosnu granicu ne rešavaju dublje probleme—dizajnerske odluke i algoritamske prakse koje čine platforme nesigurnim mestima.
Globalne reakcije i zakonske inicijative
Ovo saopštenje stiže dok brojne zemlje potvrđuju ili razmatraju ograničenja pristupa društvenim mrežama za maloletnike. Nakon što je Australija u decembru 2025. uvela zakon koji ograničava pristup deci mlađoj od 16 godina, i druge države su najavile slične korake:
- Austrija planira zabranu za mlađe od 14 godina (nacrt zakona očekivan do juna);
- Danska i Francuska razmatraju zabranu za mlađe od 15 godina;
- Španija je najavila planove za zabranu za mlađe od 16 godina;
- Indonezija i Malezija već su uvele ograničenja zasnovana na godinama, dok Ujedinjeno Kraljevstvo razmatra slične mere.
Stav stručnjaka
Mnogi stručnjaci za bezbednost dece smatraju da same zabrane nisu dovoljne. Pozivaju na strožu regulativu koja bi naložila kompanijama efikasnije moderisanje štetnog sadržaja i promene u dizajnu platformi kako bi se smanjila eksploatacija, zavisnost i rizici po privatnost.
Chris Sherwood, izvršni direktor britanske organizacije NSPCC, ranije je pozvao vlade da „osiguraju da se štetan sadržaj blokira u izvoru“ i da platforme prestanu sa „dizajnerskim trikovima koji drže tinejdžere prikovane za ekrane”.
Šta sledi
UN poziva na koordinisanu reakciju — zakonodavnu ali i tehničku — koja će kombinovati zaštitu privatnosti, odgovornost platformi i uključivanje mladih u procese donošenja odluka. Ključno je da mere budu efikasne, proporcionalne i da ne stvaraju nove rizike za decu.
Pomozite nam da budemo bolji.
