U istočnom delu Demokratske Republike Kongo aktuelno traje izbijanje ebole povezano sa kontaktom ljudi i zaraženih divljih životinja tokom lova i obrade mesa. Do sada je prijavljeno više od 1.000 sumnjivih slučajeva i najmanje 220 smrtnih ishoda; soj povezan s izbijanjem je Bundibugyo, bez odobrenih lekova ili vakcina. Stručnjaci pozivaju na pojačane obrazovne kampanje i pristup "jedno zdravlje" kako bi se smanjio rizik, dok kulturna i ekonomska zavisnost od divljeg mesa otežava promene.
Epidemija ebole u Kongu: Veza sa jedenjem divljeg mesa i izazovi za javno zdravlje
Guyva Mputu, a vendor at the Masina market, displays bushmeat for sale in Kinshasa, Congo, Thursday, April 9, 2026. (AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)(AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)
U istočnim delovima Demokratske Republike Kongo bjesni epidemija ebole, a stručnjaci upozoravaju na povezanost izbijanja sa kontaktom ljudi i divljih životinja tokom lova, klačenja i obrade mesa. Potražnja za viande de brousse (divljim mesom) ostaje snažna uprkos riziku i učestalim izbijanjima.
Šta se zna
Kongoska vlada je potvrdila više od 1.000 sumnjivih slučajeva i najmanje 220 smrtnih ishoda od kada je 15. maja proglašeno izbijanje. World Health Organization (SZO) sumnja da je broj zaraženih verovatno veći jer je virus najpre kružio nedetektovan.
Trenutni soj povezan s izbijanjem u istočnom Kongu je Bundibugyo — relativno redak tip virusa ebole za koji ne postoje odobreni lekovi ili vakcine. Iako se sam virus obično ne prenosi putem jedenja hrane, zabeleženi su slučajevi prenošenja prilikom lova, klačenja i obrade mesa zaraženih životinja.
Python meat is on sale at the Masina market in Kinshasa, Congo, Thursday, April 9, 2026. (AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)(AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)
Zašto divlje meso predstavlja rizik
Basen Konga je bogat divljim životinjama — od šišmiša i majmuna do zmija i velikih glodara — koje se lovom dovode u kontakt sa ljudima. Prelazak patogena sa životinje na čoveka (spillover) često se događa kada ljudi rukovode, seku ili jedu zaražene životinje.
"Kad postoji susret čoveka, životinje i okoline, imamo ovakve izlive bolesti na učestalom nivou," rekao je dr Tolbert Geewleh Nyenswah iz Afričkog centra za kontrolu i prevenciju bolesti.
Lokalne prakse i ekonomska realnost
Za mnoge zajednice u i oko Basena Konga divlje meso je ključni izvor životinjskih proteina i važan izvor prihoda. Procena Centra za međunarodno šumarstvo (CIFOR) navodi da se iz Basena Konga godišnje izvlači oko 4,5 miliona tona divljeg mesa. Nekoliko vrsta je zaštićeno, ali ilegalni lov i dalje traje, dok se delikatesi poput supa od šišmiša i pojedinih vrsta rado traže.
Na pijaci Masina u Kinšasi trgovci i dalje prodaju antilopsko, glodarsko i zmijsko meso, a mnogi kažu da od toga žive. Neki su prestali da prodaju meso majmuna zbog sumnje na rezervoare virusa.
Smoked antelope meat is on sale at the Masina market in Kinshasa, Congo, Thursday, April 9, 2026. (AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)(AP Photo/Samy Ntumba Shambuyi)
Zdravstveni i ekološki uticaji
Epidemije ebole izazivaju velike gubitke života i teror u pogođenim zajednicama; takođe podstiču pritisak na biodiverzitet. Basen Konga je, uprkos gubicima biodiverziteta, jedan od najvećih svetskih rezervoara ugljenika — stoga očuvanje njegovih šuma ima i globalni značaj.
Preporuke i mere
Stručnjaci i organizacije za javno zdravlje pozivaju na pojačane edukativne kampanje koje objašnjavaju kako počinju i šire se izbijanja ebole, uključujući praktične savete: ne dirati leševe nepoznatog porekla, izbegavati obradu ili konzumiranje ubijenih životinja za koje postoji sumnja da su bolesne i unaprediti pristup zaštitnoj opremi i sekundarnim merama u zajednicama i među zdravstvenim radnicima.
Pristup "jedno zdravlje" — koji integriše ljudsko, životinjsko i ekološko zdravlje — smatra se ključnim za prevenciju budućih izbijanja.
Napomena: Izveštaji i brojevi se menjaju kako se situacija razvija; lokalne zdravstvene vlasti i SZO su glavni izvori ažuriranih informacija.
Pomozite nam da budemo bolji.
