Bumbari su u laboratorijskom testu spontano pomerali penu loptu pod veštački plavi cvet, popeli se na loptu i dosegli nagradu — ponašanje koje ukazuje na uvid. Od insekata izložених prethodnom upoznavanju sa cvetom i loptom, 75% je rešilo zadatak, dok kontrolne grupe nisu. Studija u Science-u pokazuje da i mali nervni sistem može podržati ciljano i fleksibilno ponašanje, ali autori oprezno izbegavaju tvrdnje o ljudskoj svesti ili definitivnom „korišćenju alata“.
Bumbari Pokazuju Uvid: Insekti Pomogli Lopti Da Postane 'Merdevina' U Novom Eksperimentu
A bumblebee stands on a ball to reach an artificial flower, showing advanced problem-solving ability. - Mikko Törmänen
Pre više od sto godina nemački psiholog Wolfgang Köhler postavio je klasičan test uvida koji je promenio shvatanje o životinjskoj inteligenciji. Köhlerove čimpanze su, nakon pokušaja bez pogodaka, sastavljale predmete kako bi dosegle bananu — primer ponašanja koje istraživači nazivaju uvidom: razumevanjem uzročno-posledičnih veza bez isključivog oslanjanja na pokušaj i grešku.
Nova studija objavljena u časopisu Science pokazuje da sličnu sposobnost pokazuju i bumbari. Istraživači sa Univerziteta u Oulu u Finskoj u laboratorijskom eksperimentu su konstruisali malu, kružnu arenu (prečnik ~10 cm, visina 3,2 cm) u kojoj insekti nisu mogli da lete, već su morali da hodaju i manipulišu predmetima.
Kako je tekao eksperiment
Istraživači su postavili veštački plavi cvet sa slatkom otopinom kao nagradom i malu penu loptu kao jedini pokretni objekat. Eksperiment je imao tri faze:
- Upoznavanje sa cvetom — bumbari su naučili da plava boja ukazuje na nagradu.
- Upoznavanje sa loptom — lopta je stajala pored cveta ili je prekrivala cvet, pa su insekti videli da se lopta može pomicati i da nije opasna.
- Test uvida — cvet je postavljen na plafon arene iznad jednog od četiri udubljenja pogodna za loptu. Zadatak je zahtevao da bumbari pomere loptu u odgovarajuće udubljenje, popnu se na nju i dosegnu cvet.
Od bumbara koji su prethodno videli oba elementa (cvet i loptu), 75% je uspelo da spontano izvede sve korake i dođe do nagrade — bez prethodnog treniranja rešenja ili dugotrajnog pokušavanja i grešaka.
Kontrole i dodatne provere
Istraživači su uključili dve kontrolne grupe: jednu izloženu samo cvetu (bez lopte) i jednu koja nije videla ni cvet ni loptu. Ni jedna od tih grupa nije rešila zadatak. Tim je takođe postavio strožu varijantu u kojoj cvet nije bio vidljiv sa početne pozicije lopte — i dalje su bumbari iz eksperimenata sa prethodnim upoznavanjem uspevali da reše zadatak, što ukazuje da nije reč o slučaju ili prostoj reakciji na vizuelni stimulus.
„Pokazali smo prvi put da bumbari mogu spontano da reše potpuno nov zadatak manipulacije objektom, bez prethodnog treninga ili učenja metodom pokušaja i grešaka,“ rekao je vodeći autor Akshaye Bhambore.
Koautor Olli Loukola objašnjava da su ključna dva elementa: uklanjanje neofobije (pokazivanje da je lopta bezbedna) i asocijacija plave boje sa nagradom. Kombinacija motivacije i ranijeg iskustva pružila je insektima dovoljno informacija da uvidom koriste loptu kao platformu.
Šta ovo znači za razumevanje inteligencije
Spoljni stručnjaci upozoravaju na oprez pri tumačenju: rezultati ne znače da bumbari poseduju ljudsku svest ili ljudsko rasuđivanje, niti autori eksplicitno klasifikuju čin kao 'korišćenje alata'. Ipak, eksperimenti pokazuju iznenađujuću fleksibilnost i ciljano ponašanje koje se može izvesti i uz mali nervni sistem.
Stručnjaci poput Jamesa Nieha i Larsa Chittke ističu da ovaj tip ponašanja tera naučnike da preispitaju koliko kognitivnih sposobnosti može stati u mali mozak — i da su načini razmišljanja drugih bića često radikalno drugačiji, ali efektivni.
Zaključak: studija otvara nova pitanja o granicama kognicije kod insekata i mogućim implikacijama za razumevanje ponašanja oprašivača u menjanju okruženja.
Pomozite nam da budemo bolji.
