Nova studija predlaže da su glečeri tokom poslednjeg ledenog doba mogli preneti neke megalite iz Orcadian Basina do podruèja Doggerlanda, a da su potom ljudi organizovano prevezli preostali put do Wiltshira. Rad, objavljen u Journal of Quaternary Science, nadovezuje se na ranija istraživanja i spaja prirodne procese s ljudskim delovanjem. Nalazi ukazuju na visoku organizaciju i simboličku važnost Stonehengea za neolitske zajednice, ali pitanja o tačnim rutama i tehnikama transporta ostaju otvorena.
Nova studija: Glečeri i ljudi zajednički pomerili stene za Stonehenge — put od Škotske do Wiltshira
Zagonetka o poreklu i transportu kamenih blokova za Stonehenge dobija novu, ujednačeniju verziju. Dugogodišnje debate o tome kako su megaliti iz severne Škotske završili u južnoj Engleskoj sada podržava istraživanje koje kombinuje ulogu prirodnih i ljudskih snaga.
Stonehenge je podignut između 3000. i 1500. p.n.e. i sastoji se od velikih uspravnih kamena poređanih u kružne i potkovaste formacije; neki megaliti teže i do 30 tona. Dugo se smatralo da su određeni blokovi poreklom iz Orcadian Basina u severoistočnoj Škotskoj, ali način njihove daleke selidbe nije bio jasan.
U novom radu pod nazivom "From Highlands To Henge: Refining The Provenance And Transport Pathways Of Stonehenge's Altar Stone", objavljenom u Journal of Quaternary Science, autori predlažu kombinovano objašnjenje: glečeri su mogli pomeriti stene tokom poslednjeg ledenog doba bliže području poznatom kao Doggerland (danas potopljeno područje severnog dela Severnog mora), a potom su ljudi preuzeli dalji transport do Wiltshira.
Ranije tokom godine tim sa Curtin University-ja je u jednoj analizi isključio ulogu glečera i zaključio da je čovek jedini faktor u transportu. Nova studija, gradeći na prethodnim podacima i proširenom modeliranju, pokazuje verovatnu kombinaciju procesa: prirodni pomeraj stena delom puta, zatim organizovan ljudski prenos preostalog puta.
Prema rečima dr Anthonyja Clarkea, jednog od koautora studije, modeliranje ukazuje da su glečeri mogli prevesti stene do Doggerlanda, ali verovatno ne direktno do južne Engleske — što znači da su neolitske zajednice potom morale organizovano prevesti kamenje do Wiltshira.
Ovi nalazi naglašavaju dve važne ideje: koliko je Stonehenge verovatno imao simboličku i praktičnu vrednost za prapovijesne ljude — toliko da su preduzimali složene akcije kako bi ga sačuvali i premestili — i da su zajednice imale visok stepen koordinacije i sposobnosti logistike.
Autori naglašavaju da misterija nije u potpunosti razrešena. Dalja istraživanja će se fokusirati na detaljnije mapiranje mogućih prapovijesnih ruta i tehnika transporta koje su korišćene. Dok naučni sporazum još nije konačan, nova analiza pomera granice razumevanja i otvara konkretne pravce za sledeće studije.
Izvor: Prvobitno objavljeno u Parade (Travels), 5. jun 2026; studija u Journal of Quaternary Science.
Pomozite nam da budemo bolji.
