Sto dana od početka vojne kampanje SAD i Izraela protiv Irana donelo je velike ljudske gubitke, prekide u snabdevanju energentima i intenzivne diplomatske aktivnosti. Fragilan prekid vatre je na snazi, ali sukobi u regionu, posebno u Libanu, i dalje odnose živote. Države Zaliva, Turska, Pakistan, Kina, Rusija i evropske sile zagovaraju deeskalaciju i političko rešenje dok svet oseća ekonomske posledice.
100 Dana Rata SAD i Izraela Protiv Irana — Međunarodne Reakcije i Globalne Posledice
(Al Jazeera)
Sto dana od početka vojne kampanje SAD i Izraela protiv Irana obeleženo je rastućim žrtvama, prekidima u snabdevanju energentima i intenzivnim diplomatskim aktivnostima. Sukob, koji je Teheran opisao kao "neizazvanu agresiju", proširio se na države Zaliva i Liban, dok su regionalne i svetske sile pozivale na deeskalaciju i pregovore.
Smoke rises from an Israeli airstrike that hit Burj al-Shamali village near the southern port city of Tyre in Lebanon on June 2, 2026 [Mohammed Zaatari/AP Photo]
Ključni događaji i stanje na terenu
Fragilan prekid vatre stupio je na snagu 8. aprila, a delimično je obnovljen i kasnije; uprkos tome, Izrael je nastavio operacije u Libanu, gde je prema dostupnim izvorima stradalo više od 3.000 ljudi. Napadi Irana na američke ciljeve u regionu izazvali su lančanu reakciju: udari dronovima i raketama pogodili su vojne instalacije, luke i energetske objekte širom Zaliva.
Pakistan has played an important role as a mediator to help end the war. US Vice President JD Vance, centre, visited Islamabad in April for talks [Jacquelyn Martin/AP photo]
Reakcije po regionima
Zalivske države
Države Zaliva snažno su osudile napade na svoju teritoriju i energetsku infrastrukturu. Oman, koji je važan posrednik u diplomatskim kanalima, ponovio je poziv na pregovore i pomogao da se izgrade komunikacijski kanali između strana. Katar je zahtevao deeskalaciju, dok su UAE i Kuvajt bili među najpogođenijima nizom napada i pojačanim merama protiv iranskih interesa u zemlji. Bahrein je putem UN pokušao da skrene pažnju na bezbednosnu pretnju u Hormušu.
People queue for liquefied petroleum gas (LPG) cylinders at a gas agency in Noida, India amid import disruptions linked to the Middle East war. India is a major importer of LNG and LPG, used mainly for cooking and largely sourced from the Middle East [Arun Sankar/AFP]
Saudijska Arabija i Irak
Rijad je osudio iranske napade i istovremeno zadržao otvorene kanale dijaloga sa Teheranom. Prema izveštajima, saudijske snage su izvele nereklamirane udare u znak odmazde. Irak je pokušao da ostane neutralan ali je bio poprište sukoba između lokalnih proiranskih milicija i koalicijskih snaga, što je dodatno destabilizovalo bezbednosnu situaciju.
US Vice President JD Vance meets with Pakistan’s Prime Minister Shehbaz Sharif during their meeting on April 11, 2026 at Islamabad, Pakistan [Jacquelyn Martin/Pool/Getty Images]
Turska, Jordan i Egipat
Turkiye je pozvala na prekid vatre i slobodu plovidbe, dok je Jordan osuđivao napade na svoju teritoriju i apelovao za zaštitu civila. Egipat je aktivno učestvovao u diplomatskim naporima i pozvao sve strane na hitnu deeskalaciju.
Chinese Foreign Minister Wang Yi and Iranian Foreign Minister Abbas Aragchi shake hands in Beijing on May 6, 2026. China has condemned the US-Israeli attack on Iran but stopped short of offering military support [Handout: China’s Ministry of Foreign Affairs via Reuters]
Južna i Centralna Azija
Indija je apelovala na uzdržanost i tražila bezbednost morskih pravaca važnih za njene uvoze energenata. Pakistan je zauzeo ulogu ključnog medijatora: bio je uključen u diplomatske napore koji su doveli do prekida vatre i nastavio je da posreduje u razgovorima između zaraćenih strana.
Daleki Istok i Azijsko-Pacifički region
Kina i Rusija pozvale su na dijalog i zaustavljanje vojne akcije; Peking je, zajedno sa Moskvom, koristio diplomatske kanale i glasanje u SB UN da istakne potrebu za mirnim rešenjem. Japan je izrazio ozbiljnu zabrinutost zbog ekonomskih posledica i sigurnosti pomorskih puteva.
Evropa, Severna i Južna Amerika
Evropske države su uglavnom osudile napade na zemlje regiona i pozvale na maksimalnu uzdržanost i povratak pregovorima. Mnoge evropske vlade su odbile da se vojno uključe, fokusirajući se na diplomatske inicijative i zaštitu civilnog stanovništva. Brazil i druge zemlje Latinske Amerike pozvale su na dijalog i pružile diplomatsku podršku mirovnim naporima.
Međunarodne posledice
Sukob je izazvao globalnu energetsku krizu: cene nafte i gasova porasle su, a trgovinska i transportna nesigurnost uticala je na lance snabdevanja i inflaciju širom sveta. Afričke države, koje značajno uvoze prerađene gorive, posebno su izložene riziku nedostatka i poskupljenja. UN i međunarodne organizacije upozorile su da sukob predstavlja ozbiljnu pretnju regionalnoj i globalnoj stabilnosti.
Šta dalje?
Diplomatija ostaje ključna: Pakistan, regionalne sile, Kina i Rusija rade na daljim pregovorima, dok su mnoge zemlje jasno stavile do znanja da žele političko, a ne vojno rešenje. Međunarodni pritisak za zaštitu civila i otvaranje morskih puteva ostaje visok, a ekonomske posledice će verovatno oblikovati stavove država u narednim mesecima.
Napomena: U tekstu su uklonjeni ili ublaženi nepouzdani navodi i netačne formulacije iz izvornog materijala (npr. netačno pominjanje parova država u određenim sporazumima). Ovaj članak sintetizuje dostupne informacije i naglašava verodostojne, javno potvrđene implikacije sukoba.
Pomozite nam da budemo bolji.
