Deset visokih zvaničnika UN pozvalo je Rusiju da odmah pusti iz pritvora Dariju Egerevu i Nataliju Leongardt, autohtone aktivistkinje za klimu pritvorene 17. decembra pod optužbama za terorizam. UN upozorava da hapšenja deluju kao odmazda zbog učešća na sastancima UN i da predstavljaju deo šireg pritiska na civilno društvo u Rusiji. Egerevi i Leongardt preti kazna do 20 godina zatvora, a slučaj izaziva međunarodni protest i zabrinutost zbog "hlađenja" međunarodne saradnje sa autohtonim predstavnicima.
UN Pozivaju Rusiju: Odmah Oslobodite Autohtone Aktivistkinje Dariju Egerevu i Nataliju Leongardt
Desetorica visokih zvaničnika Ujedinjenih nacija pozvala su ruske vlasti da odmah i bezuslovno puste iz pritvora Dariju Egerevu i Nataliju Leongardt — dve autohtone aktivistkinje za klimu koje su od 17. decembra u pritvoru pod optužbama za terorizam. Apel je upućen neposredno pred ključno sudsko ročište u Moskvi.
Pozadina slučaja
Egereva, Selkup po poreklu, kopredsednica je International Indigenous Peoples Forum on Climate Change i redovan predstavnik autohtonih perspektiva na skupovima UN, uključujući nedavni COP30. Leongardt je bila pripravnica u sedištu UN u Ženevi i dugi niz godina radi na obrazovnim programima za autohtone zajednice u Rusiji. Obema se na teret stavlja učešće u, kako vlasti navode, „terorističkoj grupi“ zbog ranije povezanosti sa Aborigen Forumom, neformalnom mrežom koju je ruska vlada zatvorila pre dve godine.
Navodi UN i zabrinutosti
Specijalni izvestioci UN za životnu sredinu, za prava autohtonih naroda i za ljudska prava u kontekstu klimatskih promena između potpisnika su pisma u kome izražavaju bojazan da su hapšenja odmazda zbog učešća na UN skupovima i deo šireg pritiska na civilno društvo u Rusiji. Pismo, poslato u aprilu, učinjeno je javnim prošle nedelje. Ruski zvaničnici zasad nisu odgovorili na poziv UN.
„Pozivamo Vladu da odmah i bezuslovno oslobodi gospođu Egerevu i gospođu Leongardt, povuče sve optužbe proizašle iz njihovih mirnih aktivnosti za ljudska prava i omogući im da nastave legitimni rad i saradnju sa telima Ujedinjenih nacija bez straha od zastrašivanja i odmazde.“
Egereva i Leongardt očekuju se pred sudom u Moskvi u četvrtak, gde im preti kazna do 20 godina zatvora. Njihov pritvor izazvao je međunarodne osude; više od 100 organizacija zahtevало je njihovo oslobađanje na aprilskoj sednici UN Permanent Forum on Indigenous Issues u Njujorku.
Uslovi pritvora i posledice
U pismu UN zvaničnici navode da je Egereva od hapšenja ograničena u kontaktu sa porodicom — dozvoljeno joj je da vidi muža samo na tri sudska ročišta, dok su službenici Federalne službe za izvršenje kazni (FSIN) zabranjivali ličnu komunikaciju. UN izriču zabrinutost i zbog potencijalnog "hlađenja" međunarodne saradnje i advokature autohtonih naroda ako se ovakav trend nastavi.
Egereva je bila zapažena na međunarodnim klimatskim razgovorima; na COP-u je 21. novembra javno govorila o važnosti uključivanja autohtonih žena u klimatske pregovore: „Žene su jedna od najranjivijih grupa među autohtonim narodima, zato radimo na tome da autohtone žene budu uključene u sve klimatske pregovore koji utiču na njihova prava, interese i prioritete.“
Njen pritvor je podstakao Međunarodni forum autohtonih naroda za klimu da glasom solidarnosti proširi upravljačku strukturu — Egereva je izabrana za treću kopredsednicu sve dok je ne puste na slobodu, što je neuobičajen, simboličan korak podrške.
Prijatelji i kolege tvrde da je rad Egereve i Leongardt bio rutina diplomatske i zagovaračke aktivnosti u okviru UN sistema, te da optužbe za „terorizam“ ne odražavaju njihovu delatnost. Kate Finn iz Tallgrass Institute-a ističe da se radi o legitimnom angažmanu autohtonih aktivistkinja koji je sada diskreditovan i kriminalizovan u Rusiji.
Situacija ostaje napeta dok međunarodna zajednica prati tok sudskog postupka i poziva na zaštitu prava predstavnika autohtonih naroda i slobodu civilnog društva.
Pomozite nam da budemo bolji.
