ILA sajam u Berlinu otvoren je pod senkom sukoba u Iranu i iznenadne propasti franko‑nemačkog programa FCAS, što je podstaklo rasprave o budućim industrijskim savezima i opcijama bržeg naoružavanja Evrope. Airbus se sve više okreće ka Saabu, dok Nemačka razmatra mogućnost naručivanja dodatnih F‑35. Sajam je obeležen i protestima, pitanjima za NATO i novom 15‑godišnjom nemačkom avio‑strategijom.
ILA Sajam Otvoren U Berlinu Pod Senkom Sukoba U Iranu I Propasti FCAS‑a
A CA-1 Europa autonomous uncrewed combat vehicle by Helsing is on display at the at the ILA Berlin Air Show on June 10, 2026. (Krisztian Bocsi/Bloomberg via Getty Images)(Bloomberg)
ILA, jedan od najstarijih i najznačajnijih evropskih vazduhoplovnih sajmova, otvoren je u Berlinu pod dvostrukom senkom: eskalacijom sukoba u regionu Irana i iznenadnim kolapsom franko‑nemačkog programa borbenog aviona FCAS. Događaj, koji postoji još od 1909. godine, tradicionalno okuplja proizvođače, vojne delegacije i političare iz cele Evrope.
Glavne teme i posledice
Propast FCAS‑a, dugo predstavljanog kao ključni evropski projekat za naredne generacije borbenih sistema, ponovo je otvorila pitanja o sposobnosti Evrope da samostalno razvija složene vojne programe. Izgleda da će rasplet projekta uticati na nove industrijske saveze: Airbus, koji je učestvovao u FCAS‑u zajedno sa nemačkim i španskim partnerima, sve češće se povezuje sa švedskim Saabom kao potencijalnim partnerom u budućim inicijativama.
Istovremeno, u Berlinu se raspravlja i o praktičnijim opcijama za brzo jačanje vazduhoplovnih snaga — među njima i mogućnost da Nemačka naruči dodatne avione F‑35. Kancelar Friedrich Merz, koji je javno dovodio u pitanje opravdanost pilotiranog šestog generacijskog borbenog aviona, trebalo je da iznese svoju viziju u uvodnom govoru.
Ottmar Pfaender, šef programa u MTU Aero Engines: 'Odluke o daljem toku moraju biti donete u narednim nedeljama. Spremni smo na saradnju s različitim partnerima.'
Startapovi i tehnološki lideri na štandovima ILA naglašavaju da će softverski vođeni sistemi, autonomija i integracija podataka igrati ključnu ulogu u budućim projektima koji nasleđuju FCAS. Kako je istakla Stephanie Lingemann iz kompanije Helsing: 'U ovakvim završecima uvek postoji šansa' — podsećajući na mogućnost preraspodele tehnologija i znanja.
Bezbednosni i civilni efekti sukoba u Iranu
Sukob u Iranu dodatno je podstakao tenzije u transatlantskim odnosima, podigao zabrinutost za budućnost NATO saveza i doveo do praktičnih problema za civilni avio‑saobraćaj: otkazivanja letova i rast cena kerozina. Te teme su bile prisutne u brojnim razgovorima na sajmu.
Prvog dana otvaranja događaj su poremetili demonstranti koji su blokirali prilaze sajmu i skandirali parole, uključujući 'Free Palestine'. Reutersov izveštač je zabeležio da su desetine policajaca reagovale, da su autobusi imali ograničen pristup lokaciji, te da su stotine posetilaca morale pešačiti do sajmišta.
Druge važne tačke
Sajam je domaćin za više od 750 izlagača iz 37 zemalja, a uz izložbe vojne i civilne avijacije, mesto je i za pregovore o komercijalnim pravima: predsednik kompanije Emirates, Tim Clark, koristio je priliku da pritisne nemačku vladu za dodatna prava sletanja u Berlinu.
Istovremeno s otvaranjem, nemačka vlada je usvojila novu 15‑godišnju strategiju za avijaciju koja ima za cilj smanjenje troškova, podsticanje istraživanja i povećanje konkurentnosti domaće industrije na globalnom tržištu.
Zaključak: ILA 2026. je, umesto praznika tehnologije, postala mesto strateških i političkih manevra: od izbora partnera i odbrane industrijskih interesa do hitnih pitanja bezbednosti i civilnog aviosaobraćaja. Ishod diskusija započetih u Berlinu mogao bi oblikovati evropsku vazduhoplovnu i odbrambenu politiku u godinama koje dolaze.
Pomozite nam da budemo bolji.
