Istraživanja iz Španije i Japana pokazuju da ljudi koji se kreću nasumično češće skreću protiv kazaljke na satu — obrazac potvrđen u 32 od 33 eksperimenta. Efekat je izraženiji kod mladih, a prekrivanje oka, magnetno polje i Coriolisove hipoteze uglavnom su isključene. Naučnici razmatraju neurofiziološka i biomehanička objašnjenja i planiraju dodatne eksperimente.
Otkriveno zašto ljudi prirodno skreću protiv kazaljke na satu
Younger people are more biased towards moving to the left, the research found - University of Tokyo
Nova istraživanja iz Španije i Japana pokazuju iznenađujuću i doslednu ljudsku tendenciju: kada se ljudi kreću nasumično, češće skreću protiv kazaljke na satu. Fenomen je primetan i u zatvorenim i u otvorenim prostorima, a naučnici još nemaju konačno objašnjenje.
Šta su istraživači otkrili
Tim sa Univerziteta Navarra u Španiji uočio je ovaj obrazac dok je proučavao kako rasporediti pešake tokom pandemije COVID-19. U 32 od 33 nezavisna eksperimenta zabeležen je jasni anti-satni (protiv kazaljke na satu) bias, pri čemu je efekat bio izraženiji kod mlađih učesnika.
„Ovo je bilo potpuno neočekivano... zamišljate da se ljudi okreću po potrebi, bez vidljivog opšteg preferiranja“, rekao je prof. Claudio Feliciani (Univerzitet u Tokiju), koji je pomogao da se rezultati potvrde u japanskim studijama.
Šta je isključeno
- Prekrivanje leve ili desne očne duplje nije promenilo pristrasnost, što ukazuje da jednostavan vizuelni uzrok nije primaran.
- Ispitivane su i hipoteze o Zemljinom magnetnom polju i Coriolisovoj sili; istraživači smatraju da su one malo verovatni uzrok.
- Efekt se javlja i kod dešnjaka i kod levorukih, pa dominacija ruke ili noge ne objašnjava u potpunosti fenomen.
Moguće, ali nepotvrđene ideje
Autori razmatraju fiziološke i neurološke razlike u simetriji tela, nervnoj obradi i koordinaciji mišića. Neke ranije studije sugerisale su blagu veću težinu leve strane tela zbog položaja srca, što bi moglo uticati na padove i korekcije ravnoteže, ali to nije potvrđeno kao glavni uzrok.
„U Španiji smo čak koristili virtualnu realnost očekujući da ćemo otkriti razlog, ali pristrasnost je opstala“, rekao je Iñaki Echeverría Huarte, glavni autor iz Univerziteta Navarra.
Zašto je ovo važno
Razumevanje ovog urođenog obrasca ponašanja može pomoći u urbanističkom planiranju, dizajnu sportskih objekata i modeliranju kretanja ljudi u gužvama. Istraživači najavljuju detaljnije eksperimente kako bi preciznije utvrdili mehanizme koji stoje iza ovog neobičnog, ali doslednog ponašanja.
Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Pomozite nam da budemo bolji.
