Studija iz Dartmoutha objavljena u Current Biology pokazuje da hobotnice mogu da koriste ogledala da lociraju plen koji ne vide direktno. U eksperimentima na tri California Two-Spot jedinke životinje su u kontrolisanim uslovima u proseku birale ispravan pravac u oko 73% pokušaja. Autori upozoravaju da je uzorak mali i pozivaju na dalja istraživanja kako bi potvrdili mogućnost unutrašnjih mentalnih mapa i implikacije za evoluciju kognicije.
Hobotnice Naučile Da Koriste Ogledala Da Pronađu Sakrivenu Hranu — Novo Istraživanje Pokazuje Napredne Prostorne Sposobnosti
Photo Credit: iStock
Novo istraživanje sa Dartmoutha, objavljeno u časopisu Current Biology, pokazuje da hobotnice mogu da koriste refleksiju u ogledalu kako bi locirale plen koji im je izvan direktnog vidokruga. Nalaz ukazuje na složenije prostorne sposobnosti kod ovih beskralježnjaka nego što se ranije pretpostavljalo.
Kako su sproveli eksperiment?
U radu su učestvovala tri primerka hobotnice vrste California Two-Spot koja su boravila u Dartmouthovom Octopus Labu. Istraživači su prvo navikli životinje na prisustvo ogledala, a potom ih trenirali da povežu sliku u refleksiji sa stvarnom pozicijom objekta.
U jednom od zadataka živi rak je bio smešten u staklenu teglu tako da ga hobotnica može videti samo preko odraza u ogledalu. Da bi došla do nagrade, životinja je morala da se okrene za 90 stepeni i zaobiđe ćošak umesto da krene direktno ka odrazu.
U strožim, kontrolisanim testovima svaka hobotnica je započinjala iz kutije okrenute ka ogledalu. Iza nje se pojavljivala virtuelna slika raka vidljiva isključivo u refleksiji, a životinje su u proseku birale ispravnu stranu u ~73% pokušaja.
Rezultati i njihovo značenje
"Naši nalazi su prvi koji pokazuju da beskralježnjaci mogu koristiti ogledala da razumeju okolinu i pronađu plen," rekao je u saopštenju vodeća autorka Mary Kieseler.
Autori ističu da korišćenje ogledala nije isto što i samospoznaja, ali zahteva sposobnost da jedinka razume da refleksija pruža korisne informacije za snalaženje i donošenje odluka. To dodatno podržava ideju da kompleksno rešavanje problema može nastati nezavisno u različitim evolutivnim granama (konvergentna evolucija).
Ograničenja i dalji koraci
Istraživanje je rađeno na malom broju jedinki (tri hobotnice), pa autori naglašavaju potrebu za dodatnim studijama kako bi se potvrdile ove tvrdnje i razjasnilo da li hobotnice zaista grade unutrašnje mape prostora, kako sugeriše stariji autor Peter Tse:
"Lovci su vrlo efikasni kada imaju mentalnu mapu svog teritorija... Naš rad sugeriše da hobotnice možda takođe imaju unutrašnje mape, unutrašnju reprezentaciju prostora." — Peter Tse
Dalja istraživanja mogu pomoći i u razumevanju uloge hobotnica u ekosistemima i merama očuvanja njihovih staništa.
Zaključak
Studija proširuje saznanja o kognitivnim sposobnostima hobotnica i otvara pitanja o tome kako se inteligencija razvija kod organizama sa vrlo različitim nervnim sistemima. Ipak, potrebni su veći uzorci i dodatni eksperimenti pre nego što se izvuku široke zaključke.
Pomozite nam da budemo bolji.
