Otkrivena je nova vrsta cilijata, Euplotes gigatrox, koja se povremeno transformiše u kanibalskog "superdiva" sposoban da guta sopstvene klonove. Superdivovi su više od dvostruko duži od običnih ćelija, imaju veća usta i jedu približno jednu ćeliju na 10 minuta. Promena prati specifičan profil ekspresije gena i javlja se kod manje od ~5% populacije, što ukazuje na adaptivnu strategiju i posebno biološko stanje.
Otkriven 'superdiv' među jednodelnim organizmima — Euplotes gigatrox lovi i guta sopstvene klonove
Photo Credit: Ben Larson and Samuel Lord
Naučnici su identifikovali novu vrstu cilijata, Euplotes gigatrox, koja se povremeno transformiše u izuzetno velikog, kanibalskog predatora. Organizam je pronađen u filtracionoj opremi za morsku vodu na ostrvu Curaçao, a rezultati istraživanja objavljeni su u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences.
Kako funkcionišu „superdivovi“
Većina jedinki ove vrste se hrani bakterijama, ali manjina — manje od ~5% populacije — spontano prelazi u stanje koje istraživači opisuju kao „superdiv“. U tom stanju ćelije postaju više od dvostruko duže od uobičajenih jedinki, šireg oblika tela i sa većim ustima, i počinju da gone i gutaju svoje manje klonove cele.
Superdivovi mogu svaku ćeliju da progutaju približno na svakih deset minuta, što je izuzetno brzo za organizme te grupe. Promena podrazumeva i prilagođeno kretanje: dok normalne ćelije mogu hodati i plivati, superdivovi pretežno puze u krugovima — ponašanje pogodnije za lov po površinama — i nespretno se tumlaju ako budu izbačeni iz tog okruženja.
"Formiranje superdivova predstavlja kompromis," rekao je vodeći autor Ben Larson. "Te ćelije postaju bolji lovci, ali lošiji plivači, menjajući trofičku nišu sa hranjenja bakterijama na iskorišćavanje potpuno drugačijeg plena."
Molekularni tragovi i biološko stanje
Istraživanje pokazuje da prelaz u stanje superdiva nije samo povećanje veličine: superdivovi imaju karakterističan profil ekspresije gena. Čak i ćelije koje se vrate u normalno stanje zadržavaju jedinstveni molekularni potpis privremeno, što ukazuje na postojanje posebnog, stabilnijeg biološkog stanja.
To otkriće otvara nova pitanja u oblasti razvoja i evolucije: pokazuje da i jednodelni organizmi mogu izvršiti drastične promene oblika i funkcije, ponašanja i trofičke uloge — osobine koje su se dosad često pripisivale višestaničnim životinjama.
Zašto je to važno?
Manji udeo jedinki koje postaju superdivovi sugeriše adaptivnu strategiju — samo mali broj ćelija menja ulogu kada se promene uslovi ishrane, čime se povećava šansa za opstanak čitave populacije. Studija pruža uvid u mehanizme ćelijske fleksibilnosti koji mogu imati širi značaj za razumevanje razvoja, staničnog diferenciranja i odgovora na stres.
Objavljeno u: Proceedings of the National Academy of Sciences. Glavni istraživač: Ben Larson.
Pomozite nam da budemo bolji.
