Webb je direktno detektovao metan u komi komete 3I/ATLAS. Posmatranja MIRI instrumentom u decembru 2025. pokazala su metan i povišen odnos CO2 prema vodi, što ukazuje na formacione uslove različite od Sunčevog sistema. Otkrivene su i druge molekule (metanol, HCN) te atomarni nikl i cijanogen iz optičkih i radio-posmatranja. Nalaz pomaže u razumevanju raznolikosti malih tela u drugim planetarnim sistemima.
James Webb Direktno Otkrio Metan Na Međuzvezdanoj Kometi 3I/ATLAS — Hemija Koja Ne Liči Na Sunčev Sistem
Photo Credit: iStock
James Webb je direktno detektovao metan u komi komete 3I/ATLAS. Posmatranja instrumentom MIRI dala su prvi čisti spektarski signal metana kod međuzvezdanog objekta, uz neobično visok udeo CO2 u odnosu na vodu — nalaze koji ukazuju na formiranje u uslovima različitim od onih u našem Sunčevom sistemu.
Komet 3I/ATLAS je u trenutku posmatranja bio na udaljenosti od otprilike 277 miliona milja (≈445 miliona km) od Zemlje, a njegova procenjena dužina iznosi oko 1,6 milje (≈2,6 km). Webbov Mid-Infrared Instrument (MIRI) direktno je analizom infracrvenih spektra identifikovao molekularne potpise koji ukazuju na prisustvo metana u gasnoj komi komete.
MIRI je kometu posmatrao dvaput u decembru 2025. godine. Pošto se signal metana pojavio sa zakašnjenjem u odnosu na početna posmatranja, istraživači smatraju da je metan verovatno bio zatvoren ispod površinskih ledenih slojeva i oslobođen tek kada je solarna toplota doprela dublje u jezgro.
Komplementarna posmatranja: Zemaljska optička spektroskopija identifikovala je gasni cijanogen i atomski nikl, dok su radio-posmatranja teleskopa ALMA dodala metanol i vodonik‑cijanid u molekularni inventar. Skup ovih podataka sugeriše drugačiju hemijsku istoriju nego što je tipično za komete iz našeg sistema.
„Međuzvezdani objekti pružaju diskretne uvide u populacije malih tela izvan našeg sistema i predstavljaju vrednu tačku poređenja za procenu sličnosti i razlika u procesima formiranja planetesimala širom galaksije,“ rekao je Matthew Belyakov (Caltech).
Autori rada, objavljenog u Astrophysical Journal Letters, naglašavaju da povišen odnos CO2 prema vodi dodatno ukazuje na formacione uslove koji se razlikuju od tipičnih uslova u Sunčevom sistemu. Takve razlike mogu pomoći da se bolje razumeju raznolikost planeta i sitnih tela u drugim sistemima.
Instrumenti poput MIRI-ja i sama sposobnost Webba da direktno mere mid‑infrared spektre omogućavaju naučnicima da mapiraju raspodelu vode, ugljen‑sadržaja i organskih molekula u svemiru. Što jasnije mesecima i godinama dolaze novi podaci, naučnici mogu preciznije modelovati procese formiranja i evolucije planetarnih sistema.
Šta sledi: Dalja posmatranja i kombinacija zemaljskih i svemirskih instrumenata pomoći će da se potvrde izvori metana i utvrdi da li je hemijski sastav 3I/ATLAS karakterističan za mali broj međuzvezdanih objekata ili predstavlja tipičnu formaciju u nekom drugom tipu sistema.
Izvori: Sci.News; rad u Astrophysical Journal Letters; saopštenja istraživačkog tima (Caltech).
Pomozite nam da budemo bolji.
