Novi bezbednosni poredak Zaliva: Kako će region obezbediti mir nakon rata sa Iranom

Kako Vašington i Teheran napreduju ka mogućem dugoročnom primirju, države Zaliva suočavaju se sa pitanjem kako da redefinišu svoje kolektivne bezbednosne mehanizme nakon sukoba koji nisu same započele.

Najavljeno smirivanje tenzija — uključujući odluku američkog predsednika Donalda Trumpa da otkaže nove udare i izjave o skorom dogovoru — otvara prostor za političke i bezbednosne promene u regionu. Ipak, iranski zvaničnici u Teheranu su oprezni: kako je jedan visoki predstavnik rekao za Al Jazeeru, predloženi Memorandum o razumevanju i dalje se detaljno razmatra.

Šta je dovelo do redefinisanja bezbednosti?

Sjedinjene Države su pre početka rata imale vojne objekte na najmanje 19 lokacija u regionu MENA i između 40.000 i 50.000 raspoređenih vojnika, navodi Council on Foreign Relations. Ta prisutnost je decenijama predstavljala ključni stub bezbednosti za države Zaliva, ali je i učinila domaćine meta tokom poslednjih meseci sukoba.

"Prevladavajuća sigurnosna paradigma od 1980-ih najbolje se opisuje kao sigurnosna partnerstva", kaže Mahjoub Al-Zuwairi. "Ta veze su decenijama pružale logističku i obaveštajnu dubinu koja je teška za zamenu."

Ipak, rat je razotkrio paradoks: dok su iranski zvaničnici retorički nazivali susede "braćom", tokom sukoba su njihove luke i gradovi u Zalivu bili izloženi napadima. Od početka ofanzive 28. februara, u šest država GCC zabeleženo je najmanje 28 poginulih u sumnjivim napadima dronovima i raketama — što je otvorilo pitanje efikasnosti dosadašnjeg američko-zalivskog bezbednosnog aranžmana.

Ekonomija, Hormuz i diverzifikacija

Zatvaranje Hormuzskog moreuza i sigurnosne opasnosti po pomorski saobraćaj pogodile su izvozne kanale nekih država. Saudijska Arabija je usmerila deo izvoza kroz East–West naftovod ka Crvenom moru, dok je Oman, čije luke nisu u Hormuzu, u relativno boljoj poziciji. Ujedinjeni Arapski Emirati, Bahrein, Kuvajt i Katar osetili su veći efekat zbog zavisnosti od pomorskih ruta.

Strateški zaključak eksperata je da su alternative Hormuzu trenutno mnogo manje kapaciteta i zahtevaju velika ulaganja i godine izgradnje da bi postale relevantne zamene.

Mogući pravci transformacije bezbednosti

Analitičari i regionalni akteri razmatraju nekoliko scenarija:

• Zadržavanje veza sa SAD, ali uz smanjenje ranjivosti (bolja zaštita baza, prilagođene posture, koordinacija obaveštajnih kapaciteta).
• Razvoj hibridnog modela: kombinacija međunarodnih garancija i jačanja regionalne autonomije — uključujući saradnju sa Iranom gde je moguće.
• Veće ulaganje u lokalnu odbrambenu industriju i jačanje vojno-tehničke saradnje sa partnerima poput Pakistana (primer: sporazum o uzajamnoj odbrani Saudijske Arabije i Pakistana).
• Pokušaji MENA-predvođene arhitekture bezbednosti, poput Hormuzke mirovne inicijative iz 2019. godine, ali uz veliki problem nepovjerenja posle napada.

Diplomatski pomaci su već prisutni: UAE su 2022. obnovili veze s Teheranom, a normalizacija između Saudijske Arabije i Irana posredovana je od strane Kine. Takvi pomaci pokazuju da postoji spremnost na kanale dijaloga, ali nesigurnost i napadi otežavaju bržu izgradnju poverenja.

Šta znači za građane i ekonomije Zaliva?

Preduzimanje hibridne strategije i veća autonomija u odbrani mogla bi produbiti regionalnu stabilnost na duži rok, ali zahteva finansijska ulaganja, političku volju i okvir za poverenje između država koje su poslednjih decenija bile suzdržane ili su se oslanjale na spoljne garancije.

Zaključak: Rat je podstakao region na preispitivanje bezbednosnih modela. Moguć je prelazak ka kombinaciji međunarodnih partnerstava i jačanja regionalne sposobnosti odbrane — ali bez promena u ponašanju aktera poput Irana, ambiciozni regionalni aranžmani teško da će brzo zaživeti.