UNHCR je objavio da je region Amerike 2025. imao 22,8 miliona prisilno raseljenih osoba i ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita, što je rast u odnosu na 2024. Glavni pokretači su krize u Venecueli, Haitiju, Nikaragvi i Kolumbiji. Kolumbija je postala najveći domaćin sa 2,8 miliona primljenih, dok Haiti beleži značajan porast interno raseljenih. UNHCR ističe napredak u politikama regularizacije i zapošljavanja, ali naglašava da su humanitarne potrebe i dalje velike.
UN: Amerike vodeći region po prisilnom raseljavanju 2025 — Kolumbija postala najveći domaćin
People displaced by violence live in a refugee camp in Port-au-Prince, Haiti, in late May Haiti faces brutal gang violence, deteriorating living conditions for millions of people and an inadequate international response to these protracted crises, Amnesty International has reported. Photo by Jonet St Elois/EPA
Prema godišnjem izveštaju Agencije Ujedinjenih nacija za izbeglice (UNHCR) objavljenom u petak, region Amerike bio je 2025. godine svetski lider po obimu prisilnog raseljavanja, sa 22,8 miliona ljudi koji su izbeglice, tražioci azila, interno raseljena lica ili osobe kojima je potrebna međunarodna zaštita.
Glavni pokretači i rast
Ovo predstavlja porast u odnosu na 21,9 miliona godinu dana ranije. Povećanje je uglavnom rezultat višestrukih kriza u Venecueli, Haitiju, Nikaragvi, Kolumbiji i severnom delu Centralne Amerike.
Kolumbija kao najveći domaćin
Izveštaj beleži i značajnu promenu: Kolumbija je postala država koja prima najviše izbeglica i osoba kojima je potrebna međunarodna zaštita. Do kraja 2025. u Kolumbiji je boravilo oko 2,8 miliona ljudi, većinom Venecuelanaca, čime je pretekla zemlje kao što su Nemačka, Turska i Uganda.
UNHCR ističe da su politike regularizacije u Bogoti omogućile milionima pristup dokumentima, radu i osnovnim uslugama, što je olakšalo integraciju u zajednice. Ipak, Kolumbija se istovremeno suočava sa jednom od najvećih kriza internog raseljavanja u svetu: 7,2 miliona ljudi trenutno živi raseljeno zbog oružanih sukoba i nasilja, a kumulativni istorijski registar prelazi 8,9 miliona žrtava.
Venecuela i migracije
Kriza u Venecueli ostaje ključni pokretač regionalnog raseljavanja. Do kraja 2025. registrovano je oko 417.000 venecuelanskih izbeglica i dodatnih 6 miliona ljudi kojima je potrebna međunarodna zaštita; 97% njih ostalo je u Latinskoj Americi i na Karibima. Platforma R4V procenjuje da skoro 7 miliona Venecuelanaca i dalje živi izvan svoje zemlje. Iako su povratci uvećani, anketa UNHCR-a u šest zemalja pokazuje da samo 9% raseljenih Venecuelanaca planira povratak u narednih 12 meseci, pri čemu većina uslovljava povratak poboljšanjem životnih uslova.
Haiti: pogoršanje humanitarne situacije
Haiti je zabeležio jedno od najoštrijih pogoršanja u regionu — broj interno raseljenih porastao je na oko 1,4 miliona (rast od 38% u odnosu na prethodnu godinu). Međunarodna organizacija za migracije (IOM) je ovu brojku nedavno procenila na 1,47 miliona, odnosno oko 12% stanovništva Haitija, napominjući da su više od polovine raseljenih žene i devojčice. Međunarodni komitet Crvenog krsta (ICRC) procenio je u aprilu da preko 6 miliona stanovnika treba hitnu humanitarnu pomoć, a nasilje bande koje kontroliše velike delove Port-o-Prensa doprinosi daljem raseljavanju.
Međunarodna zaštita i integracija
Tokom 2025. oko 987.700 ljudi poreklom iz zemalja Amerike podnelo je zahteve za međunarodnu zaštitu u različitim delovima sveta — što je približno jedna od pet azilnih prijava globalno. Među glavnim zemljama porekla su Venecuela, Kuba, Meksiko, Haiti i Kolumbija.
Istovremeno, UNHCR ocenjuje da su neke zemlje regiona napredovale u politikama integracije: programi regularizacije, olakšan pristup zapošljavanju i partnerstva sa privatnim sektorom. Više od 1.500 kompanija učestvuje u inicijativama za zapošljavanje raseljenih osoba u osam zemalja regiona, što predstavlja pozitivan primer solidarnosti, ali potrebe za humanitarnom i strukturnom pomoći ostaju velike.
"Amerike pokazuju da solidarnost i podeljena odgovornost donose stvarne rezultate za ljude i društva," rekao je Juan Carlos Murillo, zvaničnik UNHCR-a zadužen za region.
Izveštaj naglašava da su i dalje potrebna veća ulaganja, regionalna koordinacija i održiva rešenja kako bi se odgovorilo na rastuće potrebe raseljenih ljudi i ugroženih zajednica.
Pomozite nam da budemo bolji.
