Kriza u fokusu: ISW i analize AFP-a ukazuju da je ruska ofanziva u Ukrajini usporila — u aprilu i maju Rusija je izgubila više teritorije nego što je osvojila. Moskva se oslanja na infiltracione operacije i fokusira se na ključne tačke poput Kostjantynivke. Oba tabora su pojačala dalekometne udare, što dodatno pogađa civile; UN ocenjuju da je sukob trenutno najkrvaviji od početka invazije 2022.
ISW: Ruska ofanziva u Ukrajini usporava — u aprilu i maju više gubitaka nego dobitaka
Ukrainian towns and cities have suffered weeks of intensifying Russian bombardment (Genya SAVILOV)(Genya SAVILOV/AFP/AFP)
Ukrajinski gradovi i mesta trpe višemesečne i intenzivne ruske bombardere, ali se na bojištu nazire usporavanje ruske ofanzive.
Preko četiri godine od početka invazije, saopštenja ruskog ministarstva odbrane o zauzetim naseljima postaju ređa, dok u nekim sektorima ukrajinske snage uspevaju da konsoliduju položaje.
Analiza AFP-a zasnovana na podacima američkog Instituta za proučavanje rata (ISW) pokazuje da je u aprilu i maju ruska vojska zabeležila više gubitaka teritorije nego osvojenih površina — pomaci koji su, iako mali, indikativni za rastuće teškoće Kremlja na terenu.
"Napredovanje ruske vojske odvija se izuzetno sporim tempom", rekao je za AFP ruski vojni stručnjak Aleksandar Hramčihin.
Premda ima veću i bolje naoružanu armiju, Rusija se suočava sa efektima masovne upotrebe bespilotnih letelica koje stvaraju "mrtvu zonu" duž bojišnice i otežavaju brze prodore. Hramčihin napominje da će bez potpunog iscrpljenja ukrajinskih resursa ubrzano napredovanje biti teško zamislivo.
Promena taktike: infiltracije i fokus na priče
Nemajući kapacitete za široke ofanzive duž cele linije fronta, ruske snage češće primenjuju infiltracione operacije — male grupe iza neprijateljskih linija koje zauzimaju ključne tačke dok ne stignu pojačanja. Takva taktika je donekle uspela, na primer pri zauzimanju logističkog čvorišta Pokrovska krajem prošle godine, ali često daje spor i ograničen rezultat.
Umesto opsežnih prodora, Moskva je preusmerila napore na osvajanje određenih strateških tačaka, uglavnom na istoku: naročito na utvrđenje Kostjantynivka u Donjeckoj oblasti.
Smanjeni ratni ciljevi i geografski okvir
Takođe se nazire i taktičko/strateško smanjenje ciljeva Kremlja: nakon prošlogodišnjih najava o težnji ka "svoj celoj Ukrajini", predsednik Vladimir Putin je kasnije isticao da su prioritet Donbas i istočni regioni. Rusija trenutno kontroliše oko petine ukrajinske teritorije — uključujući anektirani Krim (2014), većinu Donjecka i Luganska, kao i velike delove Zaporožja i Hersona — i zahteva ta područja, nakon spornih referenduma koje međunarodna zajednica uglavnom ne priznaje.
Ukrajinske granice ciljeva i intenziviranje napada
Ukrajina je takođe prilagodila svoje ciljave: više ne teži obavezno povratku na posovjetske granice ili čak na stanje iz 2022., već pokušava da zamrzne sukob duž aktuelnih linija kako bi zadržala dobitke. Dugoročni problemi sa regrutacijom ograničavaju mogućnost velikih ofanzivnih operacija.
Ukrajinski analitičar Mykola Bielieskov rekao je za AFP: "Može se sa sigurnošću reći da se situacija za nas prestala pogoršavati."
Zbog zastoja na frontu obe strane su pojačale dalekometne udare. Moskva je nakon razornog napada na ukrajinsku energetsku mrežu najavila "sistemske" napade i oborila rekorde po broju lansiranih dronova i raketa, dok je Ukrajina pojačala napade na rusku infrastrukturu, uključujući ciljane udare na naftni sektor i snabdevne putove u okupiranim oblastima.
Kada udari prelaze okvire fronta, civilno stanovništvo snosi najveće posledice. Ujedinjene nacije su u nedavnom izveštaju ocenile da je rat trenutno smrtonosniji nego u bilo kom trenutku od početka invazije 2022. godine.
Situacija na terenu ostaje promenljiva: rusko napredovanje je usporeno, strategije su prilagođene, a obe strane oslanjaju se na precizne i dalekometne napade koji dodatno ugrožavaju civile i infrastrukturu.
Pomozite nam da budemo bolji.
