Kako je Žil Vern gotovo predvideo misiju Artemis 2 — roman iz 1865. koji odjekuje u modernoj misiji

„Od stranica Žila Verna do savremene misije na Mesec — nova era istraživanja našeg nebeskog suseda je započeta“, rekao je komentator NASA-e Rob Navias nakon što je letelica Integrity misije Artemis 2 bezbedno sletela u Tihi okean ovog aprila.

Iznenađujuće je koliko se profil misije Artemis 2 podudara sa putovanjem koje je francuski pisac Žil Vern opisao sredinom 19. veka. Dok su neki njegovи savremenici maštali o balonima koji lete do drugih planeta, Vern se ozbiljno bavio pitanjima poput brzine oslobađanja, orbitalnih zamasi i korektivnih manevara. Napravio je grešaka — neke su danas lako primetne — ali mnogi detalji njegovih romana deluju iznenađujuće pronicljivo.

Vernova zamišljenja i realne paralеле

U četvrtom romanu, „S Zemlje na Mesec“ (1865), Vern opisuje kako članovi Baltimorskog topovskog kluba, otuđeni od balističkih poslova posle Američkog građanskog rata, odlučuju da isprobaju veliko novo oružje: top dovoljno moćan da ispaljuje projektil do Meseca — „Kolumbijad“ dugu 900 stopa (274 m). Vern detaljno računa putanju projektila i objašnjava zašto bi najbolje bilo lansirati što bliže ekvatoru radi dobijanja brzinskog bonusa od zemljine rotacije — ista logika koju kasnije koristi NASA.

Fikcija nasuprot tehničkoj realnosti

Vern voli brojke i detalje, ali književna sloboda vijekovima pre stvarnih raketnih letova uvodi i greške: projektil ispaljen iz topa ubrzava momentalno, što bi ljudsku posadu izložilo fatalnim g-silama; Vernovi junaci bi u stvarnosti bili smrskani. Ipak, ideja slobodno-vraćajuće putanje, posmatranja mesečeve površine iz bliske orbite i splashtdown u okean imaju jake paralele sa onim što su videli astronauti Artemis 2.

Čudesni detalji i predrasude tadašnje nauke

U nastavku, „Sve oko Meseca“ (1869), Vern opisuje momenat kada se posada naše fiktivne letelice nađe iza tamne strane Meseca i ugleda daleki vatreni sjaj. Vernovu interpretaciju — vulkansku erupciju — diktirala je tadašnja nauka, koja je kraterima pripisivala vulkansko poreklo. Danas znamo da su mnogi od tih bljeskova rezultat mikrometeoritskih udara, baš kao što su i članovi tima Artemis 2 prijavili bljeskove tokom leta.

Vern takođe zamišlja da se putnici vežu za pod kabine i da bezgravitaciono stanje postoji samo u tački gde se gravitacije Zemlje i Meseca izjednačavaju — greška prema savremenom razumevanju fizičkog ponašanja u svemiru, ali i fascinantan pokušaj da se zamisli nulti g-efekat u vremenu kada ljudi nisu imali takvo iskustvo.

Sličnosti u završetku putovanja

Kao i posade Apola i Artemis, Vernovi junaci — Barbikajn, Nikol i Ardan — se vraćaju na Zemlju i sleću u Tihi okean, gde ih spasava američka mornarica. Vernova scena trijumfa i paradnog dočeka predočuje stvarne javne proslave astronauta u 20. veku; nije slučajno što je Neil Armstrong tokom povratka Apola 11 spomenuo Vernovu knjigu.

„Pre sto godina Žil Vern je napisao knjigu o putovanju na Mesec. Njegov svemirski brod, Columbia, poleteo je sa Floride i sleteo u Tihi okean nakon što je završio put do Meseca.“ — Neil Armstrong

Razlika između Vernove mašte i današnje tehnologije je očita — od načina ubrzavanja do problema zaštite i životne podrške — ali upravo ta kombinacija pedantnog interesovanja za nauku i slobode književne imaginacije čini njegove romane i danas zadivljujuće relevantnim.

Zaključak

Skoro 160 godina nakon prvih izdanja, Vernove priče i dalje odjekuju u modernim misijama: ne zato što je predvideo sve tehničke detalje, već zato što je sistematski i radoznalo pristupao nauci svog vremena i pretvarao je u ubedljivu viziju budućnosti. Vernova dela podsećaju nas koliko su znatiželja i precizno promišljanje važni u putu ka zvezdama.