Al Jazeera: Izrael De Fakto Proširio Kontrolu Za Oko 1.000 km² U Gazi, Južnom Libanu I Južnoj Siriji

Nova istraga otvorenih izvora Al Jazeere pokazuje da su izraelske snage od početka rata 7. oktobra 2023. uspostavile de fakto vojni otisak od oko 1.000 km² (386 kv. milja) u Pojasu Gaze, južnom Libanu i južnoj Siriji — površinu veću od cele teritorije Njujorka. Analiza obuhvata poređenje zvaničnih izraelskih karata sa satelitskim snimcima, GIS podacima i statistikom ACLED-a.

Šta je otkriveno

Istraga beleži značajan raskorak između izjava vlasti i realnih poteza na terenu. Prema nalazima, izraelske oružane snage su fizički proširile kontrolu izvan zvanično objavljenih granica i prekršile naznačene zone posle više prekida vatre, dok u Siriji postoje fiksne tačke kontrole i stotine upada bez javne „Žute linije”.

Detalji po frontovima

Gaza

Posle primirja u oktobru 2025. izraelska vojska je uvela tzv. "Žutu liniju" da označi kontrolu od oko 200 km² (77 kv. milja). Međutim, satelitski snimci i GIS podaci pokazuju pomeranje fizičkih položaja izvan te granice — u severnom delu Gaze kontrola je porasla sa 67,3 km² na 73,9 km², što je zauzelo 54,7% severne regije. Takođe su dokumentovane demolacije i operacije van deklarisanih zona, uključujući područja poput Šudžaje.

Južni Liban

Po primirju iz aprila 2026. zvanične karte su navele tampon-zonu od 570 km² (220 kv. milja). Ipak, satelitski snimci snimljeni ubrzo nakon toga pokazuju rušenja i vojne aktivnosti u mestima izvan te linije — primer koji Al Jazeera izdvaja je Zawtar al-Sharqiya.

Južna Sirija

Za razliku od Gaze i Libana, u Siriji nije objavljena "Žuta linija"; umesto toga zabeležena je mreža fiksnih izraelskih položaja izvan takozvane "alfa" linije (linija razdvajanja iz 1974.), formirajući zonu de fakto kontrole od oko 235 km² (91 kv. milja) od Džabal al-Šejka (Masiv Hermon) do reke Jarmuk. Istraga je takođe registrovala više od 800 izraelskih upada u sirijsku teritoriju u periodu decembar 2024. — januar 2026., uključujući pojedinačne operacije koje su prodrele i do 63 km u okolinu Deraa.

— Ehab Jabareen: „Politički establišment objavi Žutu liniju Vašingtonu i posrednicima, ali vojska je pomera na terenu pod izgovorom operativnih potreba. Cilj je dobiti rezultate okupacije bez formalnog proglašenja.”

Zašto se to radi i šta sleduje

Analitičari navode nekoliko ciljeva: prikrivanje vojne nesigurnosti, zadovoljenje desničarskih i ideoloških zahteva, stvaranje novog faktuma na terenu i slanje političke poruke domaćoj javnosti. Mohannad Mustafa upozorava da geografska ekspanzija može biti zamena za odlučujuću vojnu pobedu, dok Mamoun Abu Amer ističe i političke, bezbednosne, ideološke i psihološke motive iza ovih poteza.

Međutim, stručnjaci smatraju da je održavanje širih zona kontrole logistički i politički nepraktično: zahteva velike resurse — snabdevanje, tenkove, inženjerske jedinice, bolničke evakuacije i dugoročnu izdržljivost snaga i ekonomije. Istorijski primer povlačenja iz južnog Libana 2000. često se navodi kao upozorenje.

Međunarodna dimenzija

Analitičari zaključuju da produžetak ovakih praksi zavisi i od međunarodnog odgovora. Nedostatak jasnog i doslednog pritiska prema Izraelu, prema njima, omogućava dalji prodor i stvaranje novih realnosti na terenu.

Zaključak

Al Jazeerina analiza ukazuje na to da je izraelska kontrola nad približno 1.000 km² rezultat kombinacije vojne strategije i političkog pritiska, koja stvara kratkoročnu korist za unutrašnju politiku, ali istovremeno nosi rizike logističkog preopterećenja i dugoročnog zasićenja konflikta.