Tim sa Univerziteta "Goethe" u Frankfurtu predlaže model po kojem kolaps masivne zvezde može formirati unutrašnju regiju nalik svemiru — gravastar — sa jezgrom od tamne energije koja sprečava konačni nastanak crne rupe. Autori povezuju uslove u jezgru gravastara sa uslovima tokom Velikog praska i navode da bi tamna energija mogla stabilizovati takve objekte. Ipak, ta teorija je trenutno spekulativna i ne isključuje postojanje crnih rupa; potrebna su dodatna posmatranja i simulacije.
Novi Model: Unutrašnji 'Svemir' Koji Se Rađa Unutar Kolabirajuće Zvezde
Daniel Jampolski and Luciano Rezzolla, Goethe University Frankfurt
Dominantni fizički modeli kažu da se izuzetno masivna zvezda, kada ostane bez nuklearnog goriva, uruši u sebe i često ostavi za sobom crnu rupu iz koje ništa, pa ni svetlost, ne može pobеći. Međutim, istraživači sa Univerziteta "Goethe" u Frankfurtu predlažu intrigantnu alternativu: da kolaps velike zvezde ponekad stvori malu, unutrašnju regiju nalik svemiru, bogatu tamnom energijom, koja onemogućava konačni prelom u crnu rupu.
Šta naučnici predlažu?
Fizičari Daniel Jampolski i Luciano Rezzolla izložili su u studiji objavljenoj u časopisu Physical Review D model prema kojem se u središtu kolabirajuće zvezde može formirati objekat iz klase nazvane "gravastar" — struktura sa jezgrom sastavljenim od tamne energije. Po njihovom modelu, tamna energija stvara odbojan pritisak koji zaustavlja dalje urušavanje i omogućava postojanje stabilne unutrašnje regije koja se ponaša poput zasebnog, rastućeg "svemira".
"Veliki prasak novonastalog svemira može se odigrati nakon što se zvezda već skoro srušila do tačke u kojoj bi postala crna rupa," rekao je Jampolski u izjavi o radu.
Zašto je to važno?
Autori tvrde da su uslovi u jezgru takvog gravastara u nekim aspektima slični uslovima tokom kosmološkog Velikog praska. Tamna energija, za koju kosmolozi procenjuju da čini oko 68% ukupne energije-mase našeg univerzuma, u ovom scenariju daje spoljašnji pritisak koji može izjednačiti gravitacione sile i stabilizovati objekat umesto da dopusti formiranje singularnosti beskonačne gustine.
Ipak, istraživači naglašavaju da ovo nije pokušaj da se potpuno opovrgnu crne rupe: kako Rezzolla ističe, crne rupe i dalje predstavljaju najjednostavnije i najprirodnije rešenje za sudbinu gravitacionog kolapsa, ali je naučni zadatak da se istraže i alternativne, ponekad egzotične, mogućnosti.
Šta dalje?
Model je pretežno teorijski i zahteva dodatna posmatranja i simulacije da bi se potvrdila njegova predviđanja ili identifikovali specifični opservabilni signali koji bi razlikovali gravastar od crne rupe (npr. razlike u emisiji gravitacionih talasa ili akrecione dinamike). Dok ne dođe do takvih dokaza, crne rupe ostaju vodeća hipoteza, ali predloženi model otvara nove pravce razmišljanja o prirodi kraja masivnih zvezda.
Pomozite nam da budemo bolji.
