Studija u Current Biology otkriva da hobotnice vrste California two-spot mogu da koriste ogledala kako bi locirale skriveni plen — prvi takav primer kod beskičmenjaka. Posle oko 10–12 trening-proba, tri testirane jedinke su naučile da ne ciljaju refleksiju, a u eksperimentima su tačno izabrale lokaciju 73% puta. Nalazi ukazuju na posredovanu percepciju i mogućnost postojanja unutrašnjih mapa prostora, ali su potrebne dodatne studije da se razjasni mehanizam.
Hobotnice Naučile Da Koriste Ogledala Da Pronađu Skriveni Plen — Prvi Put Kod Beskičmenjaka
Photo Credit: iStock
Studija objavljena u časopisu Current Biology otkriva da hobotnice mogu da koriste ogledala kako bi locirale plen koji ne vide direktno — što je prvi takav zabeležen primer kod beskičmenjaka.
Istraživanje sprovedeno na Dartmouth College-u obuhvatilo je tri jedinke poznate kao California two-spot (poznata i kao Octopus bimaculoides). Cilj je bio proveriti mogu li hobotnice da nauče da koriste refleksiju u ogledalu kako bi otkrile poziciju skrivenog kraba.
Kako je tekao eksperiment
Prvobitna obuka zahtevala je da hobotnice prestanu da se oslanjaju na privid u ogledalu i da umesto toga ciljaju stvarni objekt. U prvim pokušajima sve tri jedinke su se kretale prema refleksiji kraba, ali su posle otprilike 10–12 trening-proba naučile da idu do pravog plena.
Da bi isključili da hobotnice koriste miris ili dodir kako bi našle nagradu, istraživači su u drugoj fazi koristili virtuelne slike kraba postavljene tako da budu vidljive samo u ogledalu. Tačna izborna lokacija bila je nagrađena živim krabom.
U testovima su životinje izabrale ispravnu lokaciju u proseku 73% puta, što je značajno iznad slučajnosti; sve tri jedinke su pogodile i prvi test.
Šta to znači za razumevanje hobotnica
Ovakva upotreba ogledala predstavlja oblik posredovane percepcije — razumevanje da odraz sadrži korisne informacije o stvarnom svetu. Do sada je takva sposobnost pretežno povezivana sa kičmenjacima. S obzirom na daleki evolutivni rastoj, ovi rezultati sugerišu da se složeni kognitivni mehanizmi mogu razviti nezavisno u različitim granama života kao odgovor na slične probleme.
Istraživači napominju da nalazi ukazuju na mogućnost da hobotnice koriste neku vrstu unutrašnje mape prostora — mentalnu reprezentaciju položaja predmeta u okolini. Međutim, potrebno je više eksperimenata da se razjasni da li su jedinke rešavale zadatak kroz jednostavne asocijacije ili kroz dublje prostorne predstave.
Peter Tse, kognitivni neuroznanstvenik i jedan od autora studije, za Discover Wildlife kaže: „Ne ulazimo u svet znajući kako da koristimo ogledalo, već učimo kako da ga koristimo. Hobotnice takođe mogu naučiti da koriste ogledalo da bi zaključile gde se stvari nalaze u svetu.“
Rezultati otvaraju nova pitanja o unutrašnjem životu i sposobnostima beskičmenjaka, kao i o tome kako različite vrste nezavisno razvijaju kompleksne strategije za snalaženje u prostoru.
Pomozite nam da budemo bolji.
