Spekulativna, ali naučno utemeljena analiza: kako veličina tela, metabolizam i fiziologija određuju energetske potrebe hipotetičkih vanzemaljaca. Navode se konkretne procene kalorija za različite tipove bića, objašnjavaju se rizici i mogućnosti koje Zemlja nudi, i ističe potreba za stručnjacima (uključujući nutricioniste) u slučaju kontakta.
Ako bi vanzemaljci sleteli sutra — šta bi zaista jeli?
lucky vectorstudio/Shutterstock
Po izlasku filma Disclosure Day, novóg ostvarenja Stevena Spielberga o vanzemaljcima, ponovo se postavlja pitanje poznato iz naučne fantastike: da li bi posetioci sa drugih svetova došli da nas osvoje, da nas proučavaju — ili da jedu?
Krata reč upozorenja: Ne postoje provereni naučni dokazi da su vanzemaljska bića posetila Zemlju, niti podaci o tome šta bi eventualno jeli. NASA i Ministarstvo odbrane SAD navode da za sada nema verifikovanih dokaza o vanzemaljskoj tehnologiji ili aktivnostima.
Kako možemo spekulisati — i šta nam biologija govori
Reč "vanzemaljac" ne označava jednu biološku kategoriju: u kulturi ih zovemo "malim zelenima", reptilima, visokim humanoidima, svetlećim bićima ili mašinama. Nauka, međutim, ima alate kojima može proceniti metabolizam bilo kog kopnenog organizma — a iz toga možemo izvući neke razumnе spekulacije.
Jedno od osnovnih pravila je da bazalna potrošnja energije (energija potrebna za osnovne vitalne funkcije u mirovanju) raste sa telesnom masom, ali ne linearno: manji organizmi troše više energije po kilogramu od većih. Na osnovu ovoga, ako pretpostavimo da je hipotetički vanzemaljac toplokrvno, aktivno biće sa fiziologijom sličnom pticama ili sisarima, možemo dati grube kalorijske procene.
Primeri (bazalni unos, približno)
- Stvorenje ~30 kg: oko 900 kcal/dan
- Stvorenje ~70 kg: oko 1.700 kcal/dan (slično odraslom čoveku u mirovanju)
- Stvorenje ~150 kg: preko 3.000 kcal/dan
Ove vrednosti predstavljaju minimum: disanje, održavanje temperature, popravka tkiva i rad nervnog sistema. Kretanje, lov, termoregulacija, razmnožavanje i mentalna aktivnost mogu višestruko povećati stvarne potrebe.
Tri klasična tipa — šta bi verovatno jeli
Mali zeleni / sivkasti humanoid (25–40 kg): Vitko telo i veliki mozak sugerišu bazalni unos ~800–1.100 kcal/dan. Veliki mozak je energetski skup — kod ljudi troši oko 20% energije u mirovanju — pa bi takva bića zahtevala visokokalorične i stalne izvore energije, ili efikasne mehanizme za štednju.
"Reptilsko" (ektotermno) biće: Ako je zaista hladnokrvno, neće trošiti mnogo energije na održavanje temperature i može jesti znatno ređe u toplom okruženju. Međutim, ako je bipedalan, mišićav i aktivan predtor, i ako je endoterman (toplokrvan), njegova potrošnja može dostići ili premašiti ljudsku — npr. endoter od 150 kg ~3.000 kcal/dan.
Visoki humanoid (80–100 kg): Ako je fiziologija slična ljudskoj, očekivani bazalni unos ~1.900–2.300 kcal/dan; tokom aktivnosti 2.500–4.000 kcal/dan. U svemirskim uslovima dodatno utiču oprema, druga gravitacija, mikrobiota i stres.
Post-biološki entiteti (roboti, hibridi, sintetička tela): Umesto hrane, takvi entiteti "jedu" energiju — električnu, hemijsku ili čak nuklearnu. Njihove potrebe mere se u džulima, vat-satima ili gorivu, ne u kalorijama.
Da li bi Zemlja bila "bife" ili opasnost?
Ako su posetioci zasnovani na ugljeniku i vodi sličnim zemaljskim, naša planeta nudi tečnu vodu, organske molekule, soli i minerale — ali i toksine, alergene i patogene. Terestrijalne molekule možda neće biti probavljive ako njihova biokemija koristi drugačije aminokiseline ili šećere. S druge strane, naši mikroorganizmi mogu delovati poput "skrivenog oružja" (kao u Ratu svetova), ili uopšte ne predstavljati pretnju.
Stoga je verovatnije da bi vanzemaljci tražili sirovine (voda, azot, fosfor, gvožđe, soli, lipidne izvore ili jednostavne organske molekule) nego pripremljenu hranu. Klasična priča o otmici stoke može se tumačiti i kao nutritivno prikupljanje uzoraka.
Šta bi nam trebalo u slučaju kontakta
Kontakt sa nepoznatim oblikom života zahteva interdisciplinarni pristup: pored diplomata i inženjera, biće nam potrebni i specijalisti — astrobiolozi, toksikolozi, mikrobiolozi i... nutricionisti za vanzemaljce. Potrebno je utvrditi koje molekule ta bića mogu metabolizovati, šta ih toksiše, koje mikroorganizme nose i koje resurse mogu bezbedno koristiti bez rizika po naš ekosistem.
Na kraju, jelo nije samo unos energije — to je i socijalni čin. Ako vanzemaljci žele da razumeju našu ishranu, moraće da nauče i ljudsku lekciju: hrana spaja ljude.
Izvor i adaptacija: članak iz The Conversation (autor José Miguel Soriano del Castillo). Autor navodi da nema relevantne finansijske veze vezane za tekst.
Pomozite nam da budemo bolji.
