Indonezijske vlasti pokušavaju da uhvate poslednjeg poznatog borneјskog nosoroga u divljini, Pari, kako bi joj se izvukle jajne ćelije i pokušala in vitro oplodnja. Trenutno su poznate samo dve borneјske ženke: stara i bolesna Pahu u skloništu i Pari u divljini. Timovi su mesecima pripremali hvatanje, izvodeći simulacije i postavljajući jamaste zamke, ali operacija nosi značajne rizike zbog prethodnih neuspelih translokacija. Ako IVF uspe, plan je da se koristi sperma sumatranskog nosoroga i eventualno surogat ili druga tehnologija poput kloniranja.
Indonezija pokušava da uhvati poslednjeg divljeg bornejskog nosoroga radi in vitro oplodnje
Officials hope to breed Bornean rhinos with Sumatran rhinos to preserve their dwindling genetic heritage (PERDIANSYAH)(PERDIANSYAH/AFP/AFP)
Vlada Indonezije pojačava napore da uhvati poslednjeg poznatog bornejskog nosoroga u divljini kako bi mu se pokušalo spasavanje vrste pomoću in vitro oplodnje (IVF), izjavio je za AFP jedan državni zvaničnik.
Trenutna situacija: U svetu su poznate samo dve bornejske ženke: Pahu, koja se nalazi u skloništu Kelian, i Pari, koja još uvek živi u divljini, u regiji Kutai Kartanegara u Istočnom Kalimantanu.
Pahu ima oko 40 godina i zbog ozbiljnih zdravstvenih problema dosadašnji pokušaji ekstrakcije jajnih ćelija nisu uspeli, objasnio je Ari Wibawanto, direktor pokrajinske agencije za očuvanje prirode.
Nada leži u Pari, koja na snimcima nadzornih kamera deluje mlađe. Timovi su mesecima spremali operaciju: postavljali su jamaste zamke (pit traps) i izvodili probe i simulacije koristeći stoku slične veličine kako bi vežbali hvatanje i smanjili rizik za životinju.
"Izveli smo nekoliko simulacija koristeći stoku približne veličine kao Pari," rekao je Ari za AFP.
Rizici i prethodni nesrećni slučajevi: Translokacije nosoroga su izuzetno rizične. U Indoneziji su prethodni pokušaji preseljenja završili tragično: prošle godine javanski nosorog je preminuo ubrzo nakon istorijskog preseljenja, verovatno zbog prethodno postojećih zdravstvenih problema, a 2016. je ženka sumatranskog nosoroga umrla nakon relokacije zbog povrede zadobijene u zamci postavljenoj od strane krivolovaca.
Ari napominje da je tim ojačao procedure i pripremu kako bi minimizovao tehničke i zdravstvene komplikacije i stres kod životinje: od taktike hvatanja do transporta i medicinskog nadzora.
Kada bude uhvaćena, Pari će biti helikopterom prebačena u specijalizovani objekat radi zdravstvenog praćenja i pripreme za ekstrakciju jajnih ćelija.
"Sumatranski nosorozi su veći od borneјskih. Dakle, manuelno parenje ili prirodno parenje verovatno ne bi dalo rezultate," rekao je Ari. "Uzimamo jajne ćelije od borneјskog nosoroga i van materice ih oplođujemo spermom sumatranskog nosoroga."
U slučaju uspešne oplodnje, najverovatnije bi bio korišćen surogat za bezbedniju trudnoću. Takođe se razmatra i program kloniranja prikupljanjem uzoraka kože i desni kako bi se sačuvali genetski resursi.
Prema International Rhino Foundation, u divljini verovatno postoji manje od 50 jedinki kako javanskog, tako i sumatranskog nosoroga, i sve su u Indoneziji. Uspeh IVF procedure na drugim vrstama — poput uspešne IVF procedure kod južnog belog nosoroga u Nemačkoj 2024. — daje dodatnu nadu, ali izazovi ostaju veliki.
Zaključak: Operacija hvatanja Pari predstavlja poslednju šansu da se sačuva deo genetskog nasleđa borneјskog nosoroga. Timovi balansiraju između hitnosti i potrebe da minimizuju rizik za već izrazito ugrožene jedinke.
Pomozite nam da budemo bolji.
