Nova studija ukazuje da Zemlja možda neće biti progutana kada Sunce postane crveni džin, zahvaljujući preciznijim modelima plimne disipacije i procenama gubitka mase. Izdvojeno je da ishod zavisi od ravnoteže između plimnih sila i gubitka mase Sunca. Prema novim simulacijama, Mars bi takođe mogao preživeti, dok će Merkur i Venera verovatno biti progutani. Događaj se očekuje za oko 5 milijardi godina.
Možda Sunce Neće Progutati Zemlju — Nova studija menja dugoročni ishod
A new lease of life: Our planet may escape a fatal spiral into the exploding fireball of the Sun (Sanka Vidanagama)(Sanka Vidanagama/AFP/AFP)
Nova studija objavljena u časopisu Astronomy & Astrophysics sugeriše da Zemlja možda neće biti progutana kada Sunce u svom kraju života prođe kroz faze širenja, kako se do sada smatralo. Ipak, radi se o događaju koji se očekuje tek za oko pet milijardi godina — daleko nakon što će uslovi za život na planeti već biti znatno promenjeni.
Kako će se Sunce menjati?
Kada Sunce potroši vodonik u jezgru, prvo će postati crveni džin, a kasnije, nakon sagorevanja helijuma, ući će u fazu poznatu kao AGB (asimptotski divovski ogranak). Tokom tih faza zvezda će se znatno uvećati i istovremeno gubiti masu jakim zvezdanim vetrom.
Dvostruka sila: plime nas privlače, gubitak mase nas udaljava
Ishod za Zemlju zavisi od ravnoteže između dve suprotne pojave. S jedne strane, intenzivne plimne sile koje potiču od blizine proširenog Sunca će usporavati rotaciju Zemlje i dodatno je privlačiti ka zvezdi. S druge strane, gubitak mase Sunca kroz zvezdani vetar smanjuje gravitacionu privlačnost i može odgurati planetu na širu orbitu.
'Sudbina Zemlje zavisi od delikatne ravnoteže između ovih efekata,' rekao je Mats Esseldeurs, vodeći autor studije.
Prethodna predviđanja su uglavnom naginjala ka scenariju po kojem plimne sile prevladavaju i Zemlja biva progutana. Međutim, autori nove studije koriste naprednija računanja plimne disipacije razvijena u poslednjih 15 godina i zaključuju da je disipacija plimnih talasa u džinovskim zvezdama verovatno manja nego što se ranije procenjivalo.
Upotreba zvezde L2 Puppis kao referentnog primera
Da bi preciznije procenili koliki gubitak mase Sunce može očekivati, istraživači su koristili zvezdu L2 Puppis, koja se smatra dobrom analogijom 'starijeg rođaka' Sunca. Kombinacija preciznijih modela plimne fizike i empirijskih ograničenja gubitka mase dovodi do zaključka da je moguće da Zemlja bude odgurana na veću orbitu.
Prema ovim modelima, Mars bi takođe mogao izbeći konačno progutanje, dok bi planete bliže Suncu — Merkur i Venera — verovatno bile progutane tokom širenja zvezde.
Šta će ostati nakon toga?
Nakon završetka tih faza, jezgro Sunca postaće bela patuljasta zvezda — veoma gusta, bez fuzije, koja će tokom milijardi godina postepeno gasnuti i hladiti se.
Zaključak: Nova studija ne daje definitivnu presudu, ali pomera šanse u korist scenarija u kojem gubitak mase Sunca pomaže Zemlji da izbegne neposredno progutanje. Ipak, velike su neizvesnosti u modelima i radi se o veoma dugom vremenskom horizontu.
Pomozite nam da budemo bolji.
