Zapljena pošiljke morskih životinja na aerodromu kod Buenos Airesa podstakla je razvoj AI sistema za detekciju krijumčarenih mrtvih primeraka u 3D rendgen slikama prtljaga. Sistem obučen na skoro 6.000 simuliranih torbi prepoznaje ajkulske peraje i morske konjiće sa 95–96% tačnosti, a morske krastavce sa oko 86% tačnosti. Tehnologija je obećavajuća, ali je testirana uglavnom na osušenim, mrtvim uzorcima i zahteva dostupnost real-time 3D skenera; detekcija je tek prvi korak u procesu kažnjavanja krijumčara.
AI i 3D rendgen pomažu u otkrivanju krijumčarenja morskih životinja nakon velike zaplene kod Buenos Airesa
Photo Credit: iStock
Zapljena ilegalne pošiljke morskih životinja na aerodromu u blizini Buenos Airesa ponovo je skrenula pažnju na teško uočljivu, ali rastuću trgovinu zaštićenim morskim vrstama. Prtljag je sadržao mrtve i ugrožene ribe, hobotnice i krabe, a toliko životinja je preživelo zaplenu da je nacionalni centar za spasavanje morao da postavi deset hitnih akvarijumskih tankova.
AI i 3D rendgen kao novi alat za carinu
Istraživači su razvili prvi sistem zasnovan na veštačkoj inteligenciji koji je posebno obučen da prepozna krijumčareno mrtvo more u 3D rendgen slikama prtljaga. Projekat je vodila Vanessa Pirotta, marinbiolog sa Macquarie University u Australiji. Model je treniran na gotovo 6.000 simuliranih torbi, od kojih su neke sadržale ajkulske peraje, morske konjiće i morske krastavce.
Rezultati pokazuju najbolje performanse za oblike koji su vizuelno lako prepoznatljivi: sistem je detektovao ajkulske peraje i morske konjiće sa 95–96% tačnosti, dok su morske krastavce pravilno identifikovali u oko 86% slučajeva. Ipak, istraživači naglašavaju da AI nije čarobni lek već pomoćno sredstvo uz ljudsku kontrolu.
"Na prvoj liniji oslanjamo se na ljudsku inspekciju i pse za bio-bezbednost. AI može da dopuni to — nije zamena, već alat," rekao je Pirotta za Mongabay.
Zašto je ovo važno
Krijumčarenje morskih životinja se širi zbog potražnje za luksuznom hranom, dekorativnim vrstama i sastojcima u tradicionalnoj medicini. Veliki deo tih pošiljki putuje u avionskom prtljagu i vazdušnom poštom, gde većina prođe neprimećeno. Pored neposredne štete pojedinačnim životinjama, ova trgovina doprinosi gubitku biodiverziteta, širenju zaraznih bolesti, uvođenju invazivnih vrsta, jačanju organizovanog kriminala i zloupotrebi radne snage.
U okviru Operacije Thunder, globalne akcije Interpola i World Customs Organization (WCO), zvaničnici su 2025. zaplenili 91.000 primeraka krijumčarene morske divljači — što je gotovo dvostruko više nego zbir zaplena za reptile, ptice i primate.
Ograničenja tehnologije
Tehnologija ima značajna ograničenja: sistem je testiran uglavnom na mrtvim, najčešće osušenim uzorcima, i zavisi od dostupnosti real-time 3D rendgen skenera, koji nisu široko rasprostranjeni. Takođe, vrste sa promenljivim oblikom, poput morskih krastavaca, teže se prepoznaju.
"Detekcija je prvi link u dužem lancu, a ne celo rešenje. Tehnologija može da označi torbu. Ljudi, forenzika i tužioci pretvaraju označenu torbu u kaznu," izjavio je portparol Kancelarije UN za droge i kriminal za Mongabay.
Stručnjaci naglašavaju da, iako su rezultati ohrabrujući, održiva borba protiv krijumčarenja zahteva kombinaciju tehnologije, obuke, međunarodne saradnje i podizanja svesti javnosti o važnosti zaštite morskog života.
Pomozite nam da budemo bolji.
