Skoro milion ljudi u šatorima u Gazi dok leto donosi opasne vrućine, navodi NRC

Norveško veće za izbeglice (Norwegian Refugee Council, NRC) u izveštaju od 18. juna upozorava da skoro milion civila u Gazi i dalje živi u šatorima i improvizovanim skloništima dok počinje opasno vrelo leto 2026. godine.

Prema izveštaju, oko 170.000 domaćinstava živi u šatorima — što odgovara približno jednom milionu ljudi. Dodatnih 5.000 domaćinstava spava na otvorenom, dok 52.000 domaćinstava boravi u pretrpanim skloništima. NRC navodi da 850.000 ljudi i dalje nema osnovne hitne potrepštine za smeštaj kao što su plastične cerade, šperploča i užad.

Izveštaj ukazuje da je kriza smeštaja posledica razaranja, raseljavanja i ograničenog pristupa pomoći, a ne samo meteoroloških uslova. Kako dani postaju topliji, problemi se intenziviraju: NRC navodi da dnevne temperature u najtoplijem mesecu mogu dostići 34,5 °C, a broj dana sa >=35 °C se očekuje da raste.

„Jednostavne mere kao što su zasenčenje, ventilacija i osnovna poboljšanja skloništa mogu značajno smanjiti rizike i poboljšati uslove života, ali to trenutno nije dostupno u Gazi i namerno se ne dozvoljava ulazak,“ rekao je Jehan Salim, koordinator Shelter Clustera.

Jan Egeland, generalni sekretar NRC-a, istakao je da je „skandalozno" što porodice koje su već mesecima raseljene i pogođene gubicima sada trpe letnje vrućine u improvizovanim šatorima zbog ograničenja u pronalasku i uvozu osnovnih materijala za skloništa.

Izveštaj navodi prioritete za hitnu pomoć: senčne mreže, plastične cerade, osnovni materijal za popravke i poboljšanje protoka vazduha. NRC podseća da takve potrepštine neće obnoviti celu infrastrukturu, ali mogu značajno smanjiti rizik od toplotnog stresa, širenja bolesti i degradacije životnih uslova.

A view of destroyed buildings behind rows of tents at a camp in the Netzarim area, south of Gaza City, on February 21, 2026. (credit: Mohammed M Skaik / Middle East Images / AFP via Getty Images)

Prema podacima Ujedinjenih nacija navedenim u izveštaju, do kraja maja oko 1,7 miliona ljudi boravilo je na približno 1.600 lokacija za raseljavanje, od čega je 88% u improvizovanim kampovima. UN je procenio da je 850.000 ljudi početkom juna trebalo hitne potrepštine za sklonište.

U zvaničnim izjavama, Koordinator izraelske vlade za aktivnosti u teritorijama (COGAT) navodi da „u okviru posvećenosti olakšavanju ulaska humanitarne pomoći, COGAT sarađuje sa UN agencijama i međunarodnim partnerima kako bi podržao logistiku i unose pomoći u različitim oblastima.“ COGAT takođe navodi da se svakodnevno obezbeđuje više od 1,7 miliona obroka, peče se preko 3,6 miliona pita i da radi 181 zajednička kuhinja širom Pojasa Gaze.

Organizacije poput UNICEF-a i UNDP-a takođe su dokumentovale isporuke pomoći — od odeće za decu do medicinske opreme i pokušaja revitalizacije poljoprivrede u pojedinim kvartovima. Ipak, NRC upozorava da i dalje postoji veliki jaz između potreba i dostupnih sklonišnih materijala.

U političkom kontekstu, izveštaj podseća na podršku bivše državne sekretarke SAD Hilary Clinton američko–UN‑ovom 20-tačkastom planu za mir i obnovu Gaze, inače pokrenutom u septembru 2025. Odbor za Mir (Board of Peace) pozvao je međunarodnu zajednicu da podrži taj plan kako bi olakšala rekonstrukciju i stabilizaciju.

Zaključak: NRC poziva na hitno omogućavanje uvoza i distribucije osnovnih materijala za skloništa i na ubrzanu koordinaciju između humanitarnih aktera i vlasti kako bi se smanjio rizik tokom letnjih talasa i poboljšali uslovi za raseljene porodice.