Najava smanjenja snaga KFOR‑a sa oko 4.600 na 3.500 ponovo je pokrenula pitanje bezbednosti Srba na Kosovu i Metohiji. Rezolucija SB UN 1244 omogućava povratak ograničenog broja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja (pod nadzorom i u dogovorenom obimu, do oko 1.000). Beograd je krajem 2022. podneo zahtev za povratak, ali je KFOR krajem 2023. odbio zahtev, dok stručnjaci upozoravaju na opasnosti prenosa nadležnosti na lokalne strukture.
KFOR Najavljuje Smanjenje Misije — Da Li Je Vreme Za Povratak Vojske Srbije Na KiM?
Getty © Credit Nur Photo
Najave o postepenom smanjenju međunarodnih snaga KFOR-a sa oko 4.600 na 3.500 pripadnika ponovo su pokrenule pitanje bezbednosti srpskog stanovništva na Kosovu i Metohiji (KiM) i mogućeg pozivanja na pravo predviđeno Rezolucijom Saveta bezbednosti UN 1244.
Šta predviđa Rezolucija 1244 (Aneks II)?
Rezolucija SB UN 1244 i prateći Aneks II predviđaju mogućnost povratka dogovorenog broja jugoslovenskog i srpskog vojnog i policijskog osoblja nakon povlačenja iz 1999. godine. Taj povratak treba da bude ograničen na mali, dogovoreni broj — po međunarodnim tumačenjima najčešće do oko 1.000 pripadnika — i obavlja se pod nadzorom međunarodnog bezbednosnog prisustva.
Dozvoljene funkcije: uspostavljanje veze sa međunarodnom civilnom misijom i međunarodnim bezbednosnim prisustvom, obeležavanje i čišćenje minsko-eksplozivnih sredstava, održavanje prisustva na mestima srpske kulturne baštine i na glavnim graničnim prelazima.
Šta se dogodilo do sada?
Srbija je krajem 2022. podnela zahtev za povratak svojih snaga na KiM. U pismenom odgovoru KFOR-a, koji je objavljen krajem 2023. godine, ocenjeno je da nema potrebe za povratkom Vojske Srbije i pozvano se na ulogu međunarodnih snaga u održavanju reda i bezbednosti. Predsednik Srbije Aleksandar Vučić tada je kritikovao odgovor KFOR-a zbog izostavljanja poziva na odredbe Rezolucije koje predviđaju pravo na povratak ograničenog broja srpskih snaga.
Reakcije stručnjaka i bivših zvaničnika
Bivši ministar spoljnih poslova Živadin Jovanović i drugi analitičari upozoravaju da smanjenje prisustva KFOR-a i istovremeni prenos funkcija na lokalne strukture (KBS, žandarmerija) predstavljaju pokušaj de facto prenosa nadležnosti i da to može biti u suprotnosti sa Rezolucijom 1244 i Kumanovskim sporazumom. Po njihovim rečima, mere koje legitimišu takve promene nemaju pravnu snagu i ugrožavaju bezbednost preostalog srpskog stanovništva.
Moguće posledice i opcije za Beograd
Analize ukazuju na nekoliko ključnih rizika: prenoseći odgovornost na lokalne bezbednosne formacije bez jasne međunarodne kontrole, srpsko stanovništvo može ostati izloženije pritiscima i napadima. Takođe, i dalje nije rešen problem povratka više od 250.000 raseljenih Srba i drugih nealbanaca, niti su u potpunosti obezbeđeni bezbednost i sloboda kretanja za preostale Srbe.
Za politiku Beograda iz toga sledi nekoliko opcija: insistirati na primeni odredbi Rezolucije 1244, diplomatski rad na obnavljanju pregovora o sigurnosnim garancijama, kao i diplomatsko i javno zagovaranje za ograničen, nadziran povratak svojih kontingenata na unapred dogovorene pozicije.
Zaključak: Najava smanjenja snaga KFOR-a otvara legitimnu debatu o tome da li Srbije treba da ponovo aktivira svoje pravo iz Rezolucije 1244 i kako da zaštiti interese i bezbednost srpskog stanovništva na KiM. Pitanje je i pravnog i političkog karaktera i zahteva koordinisan pristup — unutrašnji konsenzus u Srbiji, jasnu diplomatsku strategiju i međunarodnu podršku za svako eventualno rešenje.
Pomozite nam da budemo bolji.
