Kazahstan je započeo posetu Briselu sa ciljem da produbi strateško partnerstvo sa EU, pozicionirajući se kao pouzdan snabdevač energije i kritičnih sirovina. Ambasador Roman Vassilenko ističe potencijal za ulaganja u transport, preradu sirovina, AI, zeleni vodonik i obnovljive izvore. Zemlja proizvodi 21 od 34 sirovine koje EU smatra strateškim, a planira i proizvodnju 2 miliona tona zelenog vodonika godišnje od 2030. Jedan projekat grafita mogao bi podržati oko 100.000 EV baterija godišnje.
Tokajev U Briselu: Kazahstan Traži "Mnogo Više" U Strateškom Partnerstvu Sa EU
Kazakhstan seeks 'much more' in ties with EU as Tokayev visits Brussels
Predsednik Kazahstana Kassym-Jomart Tokajev započeo je stratešku posetu Briselu u nameri da produbi partnerstvo sa Evropskom unijom i predstavi zemlju kao pouzdanog dobavljača energije i kritičnih sirovina, ali i kao izvor novih prilika u oblasti veštačke inteligencije, logistike i zelenih tehnologija.
U ekskluzivnom intervjuu za Euronews, ambasador Kazahstana pri EU Roman Vassilenko ponovio je ključnu poruku posete: "Nalazimo se u srcu Evroazije. Graničimo s Rusijom, graničimo s Kinom, ali veoma želimo da ojačamo naše obostrano korisne veze sa Evropskom unijom." Dodao je: "Mnogo smo postigli, ali možemo uraditi i mnogo više."
Trgovinski i investicioni odnosi su se značajno proširili u poslednjim godinama: evropske kompanije uložile su oko 210 milijardi dolara (184 milijarde evra) u Kazahstan, pretežno u sektoru energetike. Ipak, kako je istakao ambasador, najveći neiskorišćeni potencijal leži van same proizvodnje nafte.
Kazahstan poziva investitore u sektore transporta i logistike, prerade kritičnih sirovina, veštačke inteligencije, zelenog vodonika, obnovljive energije i finansijskih usluga. Astana International Financial Centre danas je domaćin oko 5.800 kompanija, što potvrđuje rastuću privlačnost zemlje za međunarodni biznis.
Kritične sirovine i prerada
Kazahstan već proizvodi 21 od 34 sirovine koje EU smatra strateškim prema Zakonu o kritičnim sirovinama. Vassilenko naglašava da zemlja ne želi da ostane samo izvoznik sirovina, već da privuče evropske investicije i transfer tehnologije za lokalnu preradu: "Vi donosite investicije i tehnologije. Ne bavite se samo ekstrakcijom, već i preradom kritičnih sirovina u Kazahstanu, i oboje imamo koristi od toga."
Jedan veliki projekat prerade grafita već je proglašen strateškom inicijativom Evropske komisije; prema predsednici Komisije Ursuli von der Leyen, projekat bi mogao obezbediti grafit dovoljan za oko 100.000 baterija za električne automobile godišnje.
Energetska sigurnost i zelena tranzicija
Energetska sigurnost ostaje u centru odnosa EU i Kazahstana. Kako Evropa smanjuje zavisnost od ruskih energenata, Kazahstan se profilisao kao važan alternativni dobavljač — trenutno treći po obimu sirove nafte za EU. Vassilenko je rekao da Kazahstan sada izvozi oko 65 miliona tona sirove nafte godišnje u Evropu, sa mogućnošću rasta na približno 100 miliona tona u naredne četiri do pet godina ukoliko se unapredi proizvodnja i transportna infrastruktura.
Međutim, ambicije nadmašuju naftu: zemlja planira da od 2030. počne sa proizvodnjom oko 2 miliona tona zelenog vodonika godišnje u partnerstvu sa nemačko-švedskom kompanijom, čime se želi pozicionirati i kao budući dobavljač čistih energenata za evropsko tržište.
Ambasador je zaključio da Kazahstan teži da bude više od mosta između Evrope i Azije — želi da postane neophodan partner u evropskoj ekonomskoj i energetskoj tranziciji, kroz kombinaciju prirodnih resursa, infrastrukturnih ulaganja i tehnološkog transfera.
Pomozite nam da budemo bolji.
