STEHM je novi model sa Stanforda koji procenjuje da li stenovita egzoplaneta može da stvori i zadrži atmosferu tokom milijardi godina — ključan uslov za život kakvog poznajemo. Model je testiran na šest simulacija i validiran na Veneri i Marsu. Rezultati pokazuju da planete ≥80% veličine Zemlje imaju najveće šanse da očuvaju atmosferu deset milijardi godina oko zvezda sličnih Suncu, dok ~70% mogu biti nastanjive u povoljnim uslovima. STEHM će pomoći u prioritetizaciji ciljeva za buduće misije poput PLATO-a.
Brže do tragova života: STEHM — novi model za odabir nastanjivih egzoplaneta
An artist's impression of the European Space Agency's PLATO mission, which will survey thousands of nearby stars for rocky exoplanets. A new model called STEHM could help scientists prioritize which of these worlds are most likely to support life beyond Earth. | Credit: ESA
Novi model procene habitabilnosti nazvan STEHM (Smaller Than Earth Habitability Model), razvijen na Stanfordu, pomaže astronomima da brzo identifikuju stenovite egzoplanete koje verovatno ne mogu da stvore ili zadrže atmosferu potrebnu za život kakav poznajemo. Time štedi dragoceno vreme posmatračkih teleskopa i omogućava pametniju selekciju ciljeva za detaljna proučavanja.
Kako radi STEHM
STEHM povezuje veličinu planete sa njenom sposobnošću da generiše i zadrži atmosferu tokom geoloških razdoblja. Model je napravljen korišćenjem simulacionog koda ExoPlex i obuhvata uticaje planetarne strukture, vulkanske aktivnosti, unutrašnje toplote i zvezdanog zračenja na opstojnost atmosfere.
Testovi i validacija
Autorka modela, Michelle Hill, testirala je šest stenovitih svetova čije su veličine bile od 50% do 100% Zemljine. STEHM je validiran na primerima iz našeg sistema: uspešno je reprodukovao gustu CO2 atmosferu Venere i dugoročni gubitak atmosfere na Marsu.
Glavni nalazi
Preliminarni rezultati ukazuju da stenovite planete koje su najmanje ~80% Zemljine veličine mogu da zadrže atmosfere deset milijardi godina ili duže kada orbitiraju u nastanjivim zonama oko zvezda sličnih Suncu. Planete oko 70% Zemljine veličine mogu ostati nastanjive, ali samo pod povoljnim uslovima, npr. uz veći početni sadržaj ugljenika ili jaču vulkansku aktivnost koja obnavlja atmosferu.
Michelle Hill, vodeća autorka studije, naglašava važnost atmosferskih posmatranja kao jedinom trenutnom načinu da tražimo tragove života na udaljenim egzoplanetima. Po njenim rečima, model pomaže da ne trošimo resurse na ciljeve koji su vrlo verovatno bez atmosfere.
Implikacije za buduće misije
STEHM može služiti kao brz filter pri izboru kandidata za detaljna atmosferska posmatranja, što će biti naročito korisno kako misije naredne generacije, kao što je evropski teleskop PLATO, otkrivaju sve više stenovitih egzoplaneta oko obližnjih zvezda. Autori studije navode da model pomaže da se prioritetizuju planete koje najviše zaslužuju vremenski i tehnički zahtevnije analize.
Rad je objavljen 4. juna u Planetary Science Journal. Iako STEHM ne isključuje mogućnost postojanja života u podzemlju ili na neobičnim mestima, model postavlja realističnija očekivanja za pretragu atmosferskih biosignala iz daljine.
Pomozite nam da budemo bolji.
