Sažetak: Eksperimenti pokazuju da vrane tretiraju prazne skupove kao legitimnu količinu i koriste procenu verovatnoće pri izboru nagrade. Istraživanja su uključivala obuku vrana da povezuju vizuelne simbole sa različitim šansama dobijanja hrane (npr. 90% naspram 70%). Nalazi ukazuju da su sposobnosti za numeričko i probabilističko rezonovanje starije u evoluciji nego što se ranije mislilo i imaju implikacije za zaštitu i vrednovanje životinjskih vrsta.
Vrane računaju "ništa": istraživanje pokazuje da ptice vide prazninu kao količinu i vagaju verovatnoću
Photo Credit: iStock
Vrane su ponovo u centru pažnje – ovog puta zbog ponašanja koje zvuči gotovo neverovatno: ptice su u eksperimentima tretirale „ništa" kao broj i koristile procenu verovatnoće da bi izabrale bolju opciju za dobijanje poslastice.
Kako su sprovedeni eksperimenti
Prema izveštaju Live Science i razgovoru sa Andreasom Niederom sa Univerziteta Tübingen, istraživači su sproveli dve glavne serije testova. U prvom su vrane trenirane da prepoznaju različite brojeve. Zatim su ubačene probe u kojima se uopšte nisu pojavili predmeti — prazni skupovi. Rezultat: ptice su prazni skup prihvatile kao legitimnu količinu i smestile ga na numerički kontinuitet.
U drugom nizu eksperimenata vrane su učile da povezuju vizuelne simbole sa različitim verovatnoćama nagrade. Na primer, jedan znak je donosio hranu 90% vremena, drugi 70%. Vrane su dosledno birale statistički povoljniju opciju, što pokazuje da mogu da izvlače i pamte probabilističke regularnosti i koriste ih da maksimizuju nagradu pod neizvesnošću.
"One mogu iz iskustva izvući probabilističke regularnosti, sačuvati ove informacije u sećanju i koristiti ih fleksibilno da donose odluke koje maksimizuju nagradu pod neizvesnošću," rekao je Nieder.
Širi značaj nalaza
Ovi rezultati doprinose rastućem broju dokaza da napredno numeričko i probabilističko rezonovanje nije rezervisano samo za ljude ili sisare. Pošto su ptice i sisari razdvojeni pre više od 360 miliona godina, nalazi sugerišu da su koreni računskog rezonovanja mogli nastati mnogo ranije u evoluciji nego što se ranije mislilo.
Takve studije imaju praktične implikacije: bolje razumevanje kognicije ptica može promeniti način na koji ljudi vrednuju ekosisteme, oblikuju politike zaštite i odnose se prema vrstama koje se često smatraju štetočinama.
Napomena: Izvor podataka je razgovor sa Andreasom Niederom i izveštaj Live Science; detalji o metodologiji potiču iz opisanih eksperimenata sa krovideima.
Pomozite nam da budemo bolji.
