Svemir Može Biti Prepun Neobičnih Oblika Svesti — Šta Je „Substratna Fleksibilnost“?

Ideja da Zemlja nije kosmičko jedinstveno mesto, koju je započeo Kopernik, podstiče jedno novo pitanje: ako na jednoj od običnih planeta postoji svest, da li bi svest mogla nastati i u sasvim drugačijim materijalnim uslovima nego što poznajemo na Zemlji?

Filozofi Eric Schwitzgebel (University of California, Riverside) i Jeremy Pober (postdok na Univerzitetu u Lisabonu) u nedavnom radnom radu razmatraju upravo tu mogućnost. Njihov rad se fokusira na ideju da svest kao ciljna pojava zahteva fizički substrat, ali da ta ciljna pojava možda ima različit stepen "substratne fleksibilnosti" — tj. koliko različitih materijalnih osnova može podržati istu funkciju svesti.

Da bi objasnili pojam, autori koriste jednostavnu analogiju: šolja koja drži tečnost može biti napravljena od keramike, stakla ili metala — to je primer velike substratne fleksibilnosti. Ako pak zahtevamo da ta šolja drži isključivo vruću tečnost bez oštećenja, broj mogućih materijala je manji. Na isti način, ako je ciljna pojava svest opisana vrlo specifično, to sužava skup substrata koji je mogu ostvariti.

Ključno pitanje koje autori postavljaju glasi: šta tačno znači „svest“? Da li je to sposobnost rešavanja problema, pamćenja, snoviđenja ili neka druga funkcionalna karakteristika? Schwitzgebel i Pober ne daju konačnu definiciju svesti već raspravljaju o implikacijama različitih opisa svesti za mogućnost njenog pojavljivanja u raznim materijalima.

Na osnovu kopernikanskog pristupa — pretpostavke da Zemlja nije privilegovana — autori izračunavaju da je verovatno dovoljno mnogo planeta i bioloških prilika u posmatravnom univerzumu da bi mogle nastati najmanje „hiljadu različitih bihejvioralno sofisticiranih vrsta“ sastavljenih od raznovrsnih substrata. Njima je to argument protiv stava da smo jedini svesni entiteti koji dele našu materijalnu osnovu.

"Ako je verovatno da su funkcionalno kompleksna, bihejvioralno sofisticirana bića nastala ili nastaju mnogo puta u posmatravnom univerzumu, u različitim substratima, bilo bi protivno Kopernikanskom principu verovati da smo jedini svesni među njima."

Ipak, autori naglašavaju veliku neizvesnost: sva razmišljanja polaze od jedinog poznatog primera — života na Zemlji — i nema međunarodnog konsenzusa čak ni među zemaljskim naučnicima o tome šta je svest. Postoji i realna mogućnost da je svest ograničena na specifičnu hemijsku ili fizičku osnovu koja postoji samo na Zemlji. Schwitzgebel i Pober ne tvrde da vanzemaljski život sigurno postoji, već pozivaju na filozofsku i naučnu spekulaciju o tome kako bi svest mogla izgledati u drugim okolnostima.

Bez obzira na ishod ovih spekulacija, rad podstiče važno razmišljanje: ako prihvatimo da univerzum nije pristrasan prema Zemlji, trebali bismo otvoreno razmotriti mogućnost da svest može poprimiti oblike koje teško zamišljamo — pa čak i oblike koji nam se uopšte ne bi činili "moždanim" u našem smislu pojma.

Šta iz toga sledi za nas? Ovakva razmatranja ohrabruju interdisciplinarni dijalog između filozofije, biologije, kognitivnih nauka i astrofizike i podsećaju da je naš pojam svesti možda usko vezan za našu biološku perspektivu. Razmišljanje o "čudnim" oblicima svesti širi naučnu maštu i može pomoći u oblikovanju kriterijuma za buduća otkrića u astrobiologiji i veštačkoj inteligenciji.