Toplotni talasi u Evropi: kako ekstremne vrućine ugrožavaju zdravlje i šta uraditi

Produžen i intenzivan toplotni talas koji zahvata veći deo Evrope podseća na opasne posledice ekstremnih temperatura po ljudsko zdravlje. Prema procenama AFP-a, najmanje 150 miliona ljudi bilo je izloženo temperaturama iznad 35°C, a tokom talasa prijavljeno je nekoliko stotina smrtnih slučajeva. Naučnici upozoravaju da bi ovakvi događaji bili gotovo nemogući bez uticaja ljudskih klimatskih promena.

Kako telo reaguje na visoke temperature

Kada spoljašnja temperatura raste, organizam nastoji da održi unutrašnju temperaturu oko 37°C. Srce ubrzava, koža luči znoj da bi se rashladila, a krvni sudovi u koži se šire kako bi otpustili toplotu. Ako ovi mehanizmi ne uspeju, javljaju se rani simptomi poput umora, glavobolje, povišene telesne temperature i poremećenog sna.

Dehidracija

Dehidracija nastaje kada telo gubi više tečnosti nego što unosi. To remeti cirkulaciju krvi i može dovesti do smanjenog dotoka kiseonika u organe. U težim slučajevima može doći do otkazivanja vitalnih organa, najčešće bubrega. Stariji ljudi su posebno ranjivi jer ređe osećaju žeđ; deca, bebe i trudnice takođe imaju povećan rizik. Ekstremne vrućine su povezane sa većim brojem prevremenih porođaja i drugim komplikacijama u trudnoći.

Toplotni udar

Toplotni udar nastaje kada telo ne može da spreči porast temperature iznad 40°C. To je najteži oblik bolesti povezanih sa vrućinom i može biti smrtonosan. Simptomi uključuju prestanak znojenja, tamniji urin, konfuziju, gubitak svesti i srčane probleme. Rizik povećavaju loše opšte zdravstveno stanje, dijareja, povišena temperatura, određeni lekovi i alkohol.

Agnes Ricard-Hibon, lekarka hitne pomoći u Francuskoj, izvestila je da se pojavljuju i mladi sportisti u kritičnom stanju nakon napora u visokim temperaturama.

Pogoršanje hroničnih bolesti

Tokom dugotrajnog talasa vrućine mogu se pogoršati hronične bolesti: kardiovaskularne i respiratorne tegobe, hronična bubrežna bolest, COPD i dijabetes tip 2. Ako se stanje naglo pogorša, pacijenti treba da potraže hitnu medicinsku pomoć.

Opasne "tropske" noći

Poseban rizik predstavljaju tzv. "tropske" noći kada temperatura ne pada ispod 20°C. Bez noćnog hlađenja organizam nema predah, što dodatno opterećuje srce i druge organe. Istraživačica Rebecca Emerton upozorava da takve noći značajno povećavaju zdravstveni rizik.

Ko je najugroženiji

Najranjivije grupe su stariji ljudi, mala deca i bebe, trudnice, osobe sa hroničnim bolestima, osobe sa oslabljenim imunitetom i beskućnici koji nemaju gde da se sklone. Međutim, ni zdravi odrasli nisu potpuno bez rizika — intenzivan fizički napor na velikoj vrućini može dovesti do toplotnog udara ili srčanih komplikacija.

Praktični saveti za zaštitu

Da biste smanjili rizik tokom talasa vrućine, preporučuje se:

• Piti dovoljno vode redovno, čak i ako ne osećate žeđ;
• Izbegavati izlazak i fizički napor u najtoplijem delu dana;
• Održavati hladnoću u domu zatvaranjem prozora i roletni; koristiti klima-uređaje ili provesti vreme u javnim rashlađenim prostorima ako je moguće;
• Koristiti hladne tuševe i hladne obloge za snižavanje telesne temperature;
• Ne konzumirati alkohol i izbegavati lekove koji mogu ometati termoregulaciju bez saveta lekara;
• Obratiti pažnju na ranjive osobe u vašoj okolini i po potrebi kontaktirati hitnu pomoć.

Postoje i upozorenja da trenutni talas vrućine može premašiti intenzitet onog iz 2003. godine, koji je prema procenama usmrtio više od 70.000 ljudi u Evropi, što dodatno naglašava hitnost prilagođavanja i preventivnih mera.