Dva filozofa iz Kalifornije i Antverpena predlažu da svest možda nije strogo vezana za ugljenične, biološke organizme. Oni uvode pojam "substratne fleksibilnosti" — moguću sposobnost da ista funkcionalnost svesti nastane u različitim materijalima ili sistemima. Na osnovu procena broja pogodnih planeta u univerzumu, autori smatraju da je verovatno da postoje veoma različiti, potencijalno neočekivani oblici svesti, što osporava tzv. terrocentrizam.
U Svemiru Mogu 'Lutati' Bizarni Umovi — Filozofi Predlažu Da Svest Može Imati Drugačiji Substrat
Shutterstock / Futurism
Svako ko je gledao popularni sci‑fi film Project Hail Mary setiće se Rockyja — petonožne, "kamene" vanzemaljske vrste koja je u priči prikazana kao potpuno drugačiji, a ipak svestan entitet. Taj imaginarni primer poslužio je kao uvod za filozofski rad Erica Schwitzgebela i Jeremyja Pobera u kojem autori razmatraju da li svest može nastati iz materijala i arhitektura radikalno različitih od zemaljskih.
Šta autori tvrde?
Schwitzgebel (Univerzitet Kalifornija) i Pober (Univerzitet u Antverpenu) iznose hipotezu o takozvanoj "substratnoj fleksibilnosti" — ideji da ista funkcionalna uloga svesti može biti ostvarena u veoma različitim fizičkim ili računarskim supstratima, baš kao što šolja može biti napravljena od keramike, stakla ili metala, a i dalje držati tečnost.
Na osnovu skromnih predpostavki (npr. da prosečna galaksija ima oko milion planeta na kojima bi se mogle razviti vrste slične po ponašajnoj sofistikovanosti kao neke Zemaljske), autori procenjuju da je u posmatranom univerzumu moglo postojati i do kvintilion planeta pogodnih za razvoj složenog ponašanja. Sa tolikim brojem "pokušaja", verovatno će se pojaviti i forme života koje su nam sada teško zamislive.
Protiv 'terrocentrizma'
Autori upozoravaju na ono što nazivaju terrocentrizmom — neopravdanom pretpostavkom da je samo zemaljski tip organizacije života sposoban za svest. Kako pišu, u prirodi će verovatno postojati raznovrsne, međusobno isprepletene funkcionalne relacije od mikrohemije do velikih sistema za opažanje, pamćenje i emocije. Zaključak: bez valjanog razloga, tvrditi da samo entiteti sa našom vrstom arhitekture mogu biti svesni je neutemeljeno.
Implikacije za veštačku inteligenciju
Rad otvara pitanja i za debatu o mogućoj svesnosti veštačke inteligencije. Modeli i sistemi koji nisu zasnovani na biološkom telu mogli bi, teoretski, ostvariti funkcionalnosti povezane sa svesti ako su njihove funkcionalne organizacije odgovarajuće. Autori se ne slažu potpuno: Pober ističe oprez i smatra da trenutno nema razloga verovati da postojeći čipovi ostvaruju svest, dok Schwitzgebel poziva na otvorenost prema toj mogućnosti.
"Svemir može sadržati umove čudnije nego što možemo zamisliti... Smatrali bismo da bi kršenje principa Kopernikanskog mediokriteta bilo tvrditi da samo mi, ili samo mali procenat entiteta koji dele naš substrat, posedujemo svest."
Ovaj argument jeste filozofski podsticajan: povezuje verovatnoću pojave složenih, ponašajno sofisticiranih entiteta u ogromnom univerzumu sa principom da čovečanstvo nema privilegovano mesto (Kopernikanski mediokritet).
Zašto je tema relevantna?
Bez obzira da li se radi o hipotetičkim vanzemaljskim bićima, neobićnim hemijskim strukturama ili naprednim veštačkim sistemima, rad podstiče istraživanje granica pojma svesti i oprez protiv preuranjenih, zemaljski utemeljenih zaključaka. To je poziv da proširimo naučnu i filozofsku maštu, ali i da postavimo jasne empirijske kriterijume za identifikaciju svesti u različitim supstratima.
Izvor: Rad Erica Schwitzgebela i Jeremyja Pobera; publicistika o svesti i temama iz filozofije uma.
Pomozite nam da budemo bolji.
