Arheolozi su u Heerlenu pronašli olovnu tablicu stara oko 2.000 godina sa natpisom na starogrčkom koji sadrži magične formule i simbole. Tabla, pronađena ispod gradskog trga i obrađena RTI metodom na Univerzitetu u Hajdelbergu, pokazuje mešavinu rimskih, grčkih i egipatskih običaja. Na dnu su urezana četiri imena, ali nije jasno da li su to autori ili mete kletve. Nalaz osvetljava kulturne kontakte i upotrebu magije u svakodnevnom životu Rimskog Carstva.
Olovna tabla sa 2.000 godina starim prokletstvom otkrivena u Heerlenu
This Ancient Curse Tablet Was a Portable HexPrint Collector - Getty Images
Mala olovna tabla, stara oko 2.000 godina, pronađena je tokom velikih arheoloških radova ispod gradskog trga u Heerlenu (današnja Holandija). Iako je na prvi pogled delovala kao beznačajan predmet — uvojena, pocrnela i dovoljna da stane u dlan — stručnjaci su ubrzo shvatili da je reč o retkom i značajnom nalazu iz rimskog perioda.
Arheološkinja Hilde Vanneste i njen tim poslali su tablicu papirologu Rodneyju Astu sa Univerziteta u Hajdelbergu, gde su primenili reflectance transformation imaging (RTI) da bi otkrili gotovo izbrisani natpis. RTI snima površinu iz više uglova osvetljenja i omogućava jasnije čitanje sitnih ureza koji su golim okom nevidljivi.
Šta piše na tabli i čemu je služila
Analiza je pokazala da je natpis na starogrčkom jeziku i sadrži magične formule i znakove — tipične za takozvane katadesmoi (na latinskom defixiones), odnosno olovne table sa kletvama. Takve table su u antičkom svetu često služile kao 'vezujuće' magične poruke: urezivane su u olovo, presavijane i zakopavane na mestima smatranim ulazima u podzemni svet (grobnice, bunari, termi), kako bi poruka stigla do nadprirodnih sila.
Posebno je zanimljiva mešavina kulturnih uticaja: iako je tekst na grčkom (što je neuobičajeno za severne provincije gde su prevladavali latinski natpisi), način prizivanja i upotreba magičkih znakova (charaktêres) imaju snažan egipatski obeležje. To ukazuje na intenzivne kulturne kontakte unutar Rimskog Carstva oko 200. godine n.e.
Imena i nepoznanice
Na dnu table urezana su četiri imena — dva muška (latinska imena) i dva ženska (grčka imena) — označena kao 'su-robovi' (fellow slaves). Nije jasno da li su ta imena bile naručitelji kletve, njene mete ili na neki drugi način povezana sa eksekucijom rituala.
«Kad sam je prvi put držala, pitala sam se šta je to. Ako dobro pogledate, videćete magične formule u prvim linijama i niz znakova između — neke vrste simbola i figurativnih crteža», izjavila je arheološkinja Hilde Vanneste.
Širi kontekst
Mesto na kojem je tabla pronađena pre oko dva milenijuma zvalo se Coriovallum i bilo je prosperitetno rimsko vojno naselje u provinciji Donja Germanija. Ranija iskopavanja otkrila su rimske terme, javne zgrade, groblje i svakodnevne predmete — što ovaj nalaz stavlja u kontekst žive i heterogene zajednice.
U antičkom svetu olovne table su bile često korišćene za razne magijske potrebe: od ličnih osveta i parničnih sporova do ljubavnih čini i zaštitnih rituala. Do danas je pronađeno najmanje oko 2.000 takvih tabli širom oblasti koje je nekada obuhvatalo Rimsko Carstvo, što pokazuje koliko je duboko verovanje u magijsko posredovanje prožimalo svakodnevni život.
Zašto je nalaz važan
Tablica iz Heerlena ispunjava nekoliko važnih funkcija za nauku: potvrđuje prisustvo kulturnih mešavina u severnim provincijama, osvetljava praktičnu upotrebu magije u rimskoj svakodnevnici i povećava broj ranije poznatih nalaza iz regiona za koji imamo relativno malo pisanih izvora. RTI obrada i dalja proučavanja mogu dodatno razjasniti sadržaj i moguće namere autora kletve.
Ovaj nalaz je primer kako i naizgled neupadljivi objekti iz arheoloških iskopavanja mogu otvoriti prozor u svakidanje i verovanja ljudi pre dve hiljade godina.
Pomozite nam da budemo bolji.
