Astronomi su pomoću teleskopa James Webb pronašli dokaze da egzoplaneta GJ 504 b ima slane oblake u atmosferi. Spektralna analiza otkrila je vodenu paru, metan, CO2 i amonijak, ali su simulacije usklađene sa posmatranjima samo kada su u modele uključeni slani oblaci. Ovo je prvi put da su slani oblaci ključno objasnili spektar hladnog objekta, što ima implikacije za modelovanje atmosfere drugih hladnih planeta.
James Webb otkrio slane oblake na „Ružičastoj planeti“ GJ 504 b
Pink Planet of GJ 504 Space Illustration. Colorful Bright Gas Giant(Getty Images)
Naučnici sa Northwestern University iskoristili su podatke iz teleskopa James Webb i pronašli dokaze da egzoplaneta GJ 504 b ima u atmosferi neobične slane oblake. Objekat, poznat i po nadimku „Ružičasta planeta“, prvi put je otkriven 2013. godine i spada među najhladnije direktno snimljene objekte.
Spektar koji je iznenadio istraživače
Spektar planeta pokazuje mešavinu molekula kao što su vodena para, metan, ugljen-dioksid i amonijak. Ipak, modeliranje atmosfere nije odgovaralo posmatranjima dok istraživači nisu uvrstili specifične, slane vrste oblaka u simulacije.
„Ružičasta planeta je najhladniji pratilac ikada otkriven pomoću instrumenata sa zemlje,“ rekao je Aneesh Baburaj iz Northwestern-a, vođa studije. „Kada smo konačno dobili spektar, odmah nam je delovao interesantno... i shvatili smo da je drugačiji od svega što smo ranije analizirali.“
Zašto su slani oblaci važni?
Ispitivanja su uključivala tri tipa oblaka, pri čemu su slani oblaci najbolje objasnili posmatrani spektar. Uključivanje slanih oblaka u modele prigušilo je jak spektroskopski signal molekula iz dubljih slojeva atmosfere, čime su rezultati postali fizički konzistentni.
Ovo je prvo zabeleženo korišćenje slanih oblaka kao ključnog faktora za objašnjenje spektra nekog hladnog objekta, što podseća istraživače da oblaci i njihove hemijske osobine moraju biti pažljivo uključeni u atmosferske modele.
Gde se nalazi GJ 504 b i šta je dalje važno
GJ 504 b kruži oko zvezde slične Suncu na udaljenosti od oko 57 svetlosnih godina. NASA napominje da bi putovanje brzim avionom tamo trajalo desetinama miliona godina, dok bi posmatrač na toj planeti video telo koje još uvek svetli od toplote nastale pri formiranju i koje ima tonove prigušenog magenta.
Iako je objekat često nazivan „planeta“, naučnici još uvek nisu potpuno sigurni da li je reč o pravoj planeti ili o nekom drugom tipu substelarnog pratioca, pa su potrebna dodatna posmatranja.
Širi značaj
Otkriće može pomoći u razumevanju atmosferskih procesa na drugim hladnim planetama i gigantima, uključujući Jupiter, koji ima oblake amonijum-snega u svojim gornjim slojevima. Rezultati pokazuju koliko je važno uključiti raznovrsne vrste oblaka pri tumačenju egzoplanetskih spektra.
Izvor: Studija Northwestern University zasnovana na podacima James Webb teleskopa; komentari NASA-e.
Pomozite nam da budemo bolji.
