Do Kada Će Biljke Preživeti? Naučnici Procjenjuju Oko 1,87 Milijardi Godina

Ako vam sobne biljke često uvenu, uteha je da biljni svet planete verovatno neće nestati uskoro: nova studija procenjuje da poslednje biljke na Zemlji mogu izumreti tek za oko 1,84–1,87 milijardi godina.

A NASA visualization of Earth's biosphere, measured using satellite data.(NASA/Goddard Space Flight Center, The SeaWiFS Project and GeoEye, SVS)

Šta su istraživači radili?

Astrobiolog Jacob Haqq-Misra i planetarni klimatski naučnik Eric Wolf iz neprofitne organizacije Blue Marble Space koristili su trodimenzionalne klimatske modele kako bi simulirali Zemljinu klimu naredna 2 milijarde godina. U modelu su uzeli u obzir predviđeno pojačanje Sunčevog sjaja (otprilike 20% jače u tom periodu) i promene koncentracije ugljen-dioksida (CO2) pod uticajem prirodnih procesa.

YouTube Thumbnail

Dva glavna scenarija

Autori su fokusirali simulacije na prirodni karbonat‑silikatni ciklus — proces u kome hemijsko trošenje stena uklanja CO2 iz atmosfere, taloži ga u okeanima i stvara stene, a zatim ga vraća vulkanskom aktivnošću i tektonikom. Pošto nije sigurno koliko je taj ciklus osetljiv na temperaturu površine, istraživači su modelirali dve verzije:

Diagrams illustrating the maximum lifespan of Earth's vegetative biosphere under different scenarios. (Haqq-Misra & Wolf,JGR Atmos., 2026)

• Model s jakim hemijskim trošenjem stena: površinska temperatura ostaje relativno stabilna, ali CO2 u atmosferi postepeno opada. U tom scenariju fotosintetski organizmi bivaju uskraćeni za CO2 i vegetativna biosfera bi nestala za oko 1,84 milijardi godina.
• Model sa slabim hemijskim trošenjem stena: CO2 ostaje približno stabilan, ali temperatura raste dok srednja globalna temperatura ne dostigne oko 65 °C. Takva toplota bi učinila nemogućim preživljavanje kopnenih biljaka, pa ovaj scenarij postavlja maksimum opstanka na oko 1,87 milijardi godina.

"Ovo sugeriše mogućnost da fotosintetska biosfera Zemlje može ostati održiva u nekom obliku sve do trenutka kada Zemlja počne da gubi svoju vodu", pišu autori u radu objavljenom u Journal of Geophysical Research: Atmospheres.

Faktori koji bi mogli promeniti sliku

Autori napominju ključnu zvezdicu: modeli ne uključuju evoluciju biljaka niti moguće tehnološke intervencije ljudi ili buduće inteligentne civilizacije. Oba faktora mogu znatno produžiti opstanak biljnog sveta, kako na Zemlji tako i van nje.

Subscribe to ScienceAlert's free fact-checked newsletter

Mogući putevi za produženje života uključuju:

• Prirodnu evoluciju biljaka koje bolje regulišu temperaturu i pritisak organizma ili se prilagođavaju višim nadmorskim visinama i vazdušnijim staništima.
• Širenje života u gornje slojeve atmosfere, pa na objekte sa manjom gravitacijom (npr. Mesec, komete) ili širenje u slobodni kosmos.
• Tehnološke intervencije (geoengeneering) kao što su reflektujući aerosoli u gornjoj atmosferi ili sunčana sjenila u orbiti — ali ove mere su rizične i dugoročne posledice nisu poznate.
• Još spekulativnije ideje uključuju pomeranje Zemlje u udaljeniju orbitu ili manipulaciju karakteristikama Sunca, što su za sada više teorijske nego izvodljive opcije.

Zaključak

Iako tačan ishod ne možemo znati, studija pruža osnovu za optimizam: u standardnim prirodnim scenarijima život na Zemlji, bar u nekoj formi, mogao bi opstati stotine miliona do nekoliko milijardi godina više nego što se ranije pretpostavljalo. Autori zaključuju da ograničenja poput toplotnog stresa ili CO2‑oskopljenosti možda reflektuju trenutne uslove, a ne nepobedive granice biosfere.

Rad je objavljen u Journal of Geophysical Research: Atmospheres. Ako primetite grešku u tekstu, obavestite nas — cenimo povratne informacije.