Promene klime pomeraju početak proleća, što može izbaciti migracione ptice iz ritma s lokalnim vrhuncima dostupnosti hrane. Najugroženije su vrste koje prelaze velike udaljenosti, jer ne primaju pouzdane sezonske signale iz svojih zimovališta. Nesinhronizacija može smanjiti uspeh izvaljivanja i doprineti padovima populacija, što utiče i na ekosisteme i ljudsko blagostanje. Očuvanje staništa, smanjenje drugih pretnji i prilagodljivo upravljanje prirodom ključni su za pomoć pticama.
Proleće Počinje Ranije — Klimatske Promene Zbunjuju Selice i Ugrožavaju Njihove Populacije
A pair of sandhill cranes take flight over Nebraska.Diana Robinson Photography/Moment via Getty Images
Sezonska prolećna migracija ptica već je u toku, ali rast temperature i promene godišnjih doba primoravaju ptice da pomeraju vreme i način migracije kako bi se prilagodile sve bržem zagrevanju planete. Morgan Tingley, profesor ekologije i evolucione biologije na UCLA, istražuje kako klimatske promene utiču na ptice i šta to znači za njihove populacije i za ljude.
Kako klimatske promene utiču na migraciju ptica
Morgan Tingley: U proleće ptice selice lete na sever da bi stigle do mesta gde će gnezditi i odgajati mlade. One pokušavaju da sinhronizuju dolazak s vremenom kada je dostupnost hrane najveća — da stignu na vreme za izgradnju gnezda, polaganje jaja i period najveće ponude insekata i drugih resursa.
Klimatske promene pomeraju proleće na ranije datume na mnogim mestima. Kada se lokalni 'prolećni signal' promeni, ptice koje kasne za tim promenama mogu propustiti vrhunac dostupnosti hrane, što otežava ishranu izleglih ptića i može smanjiti uspeh razmnožavanja.
Koje vrste su najviše pogođene i zašto
Oko 70% ptičjih vrsta u SAD su selice — neke prelaze samo 50–100 milja, dok druge putuju čak od Južne Amerike do Kanade. Istraživanja pokazuju da ptice koje prelaze velike udaljenosti najteže prate ubrzane klimatske promene. Razlog je taj što sezonski signali na mestima gnežđenja i u zimovalištima mogu biti odvojeni i nepovezani: ptica koja zimi boravi u Argentini neće nužno ‘osetiti’ ranije proleće u Njujorku i stoga nema pouzdan lokalni signal kad da krene.
Posledice za populacije i ekosisteme
Kada su ptice van ritma sa lokalnim seoskim sezonama, posledice uključuju smanjen broj položenih jaja, niži uspeh izvaljivanja i manji broj izleglih jedinki koje prežive do odraslog doba. Takvi demografski efekti doprinose dugoročnim padovima populacija — u Severnoj Americi mnoge vrste beleže pad tokom poslednjih 40 godina.
Pad ptičjih populacija ima šire posledice: ptice su važni oprašivači, raspačivači semena i prirodni kontrolori insekata štetočina. Osim ekološke uloge, prisustvo ptica doprinosi ljudskom zdravlju i dobrobiti — posmatranje ptica povezuje se sa poboljšanjem mentalnog zdravlja, pa čak i s smanjenjem rizika od kognitivnog pada kod starijih osoba.
Šta ljudi i menadžeri prirode mogu da učine
Klimatske promene su dodatni pritisak koji deluje uz postojeće pretnje (gubitak staništa, predatori povezani s ljudskim aktivnostima, sudari sa staklom i drugo). Mere koje pomažu pticama uključuju:
- Zaštitu i obnavljanje prirodnih staništa kako bi ptice imale sigurna mesta za gnežđenje i odmor;
- Smanjenje drugih ljudskih pretnji — npr. držanje mačaka u zatvorenom, instaliranje ptičje prijateljskog stakla i smanjivanje svetlosnog zagađenja;
- Primenu prilagodljivog upravljanja prirodom koje prati promene i podržava populacije na lokalnom nivou.
Ove akcije ne uklanjaju samu uzročnu klimatsku promenu, ali mogu pomoći da se otpornost vrsta poveća dok se razvijaju dugoročna rešenja za smanjenje emisija i usporavanje zagrevanja klime.
SciLine je pružio podršku u komunikaciji ovog istraživanja; Morgan Tingley je dobio sredstva od U.S. National Science Foundation i trenutno je predsjednik-elekt American Ornithological Society.
Pomozite nam da budemo bolji.
