JWST je potvrdio najraniju poznatu supernovu — eksploziju koja se dogodila samo 730 miliona godina nakon Velikog praska (z ≈ 7,3). Događaj je prvo detektovao SVOM 14. marta 2025. kao GRB 250314A; Swift, Nordic Optical Telescope i VLT potvrdili su poziciju i spektar, a JWST je 1. jula snimio slabi infracrveni sjaj i domaćinsku galaksiju. Posmatranje ukazuje da ova ranička supernova izgleda slično modernim, ali potrebna su dodatna zapažanja da bi se otkrile eventualne razlike.
JWST Potvrdio Najraniju Supernovu: Eksplozija Samo 730 Miliona Godina Posle Velikog Praska
Credit: NASA, ESA, CSA, STScI, A. Levan (IMAPP)
Pre mnogo vremena, u udaljenoj galaksiji, masivna zvezda se srušila i izazvala supernovu toliko sjajnu da je njen signal stigao do nas iz najranijeg doba univerzuma. Ova zabeležena eksplozija dogodila se samo 730 miliona godina nakon Velikog praska i predstavlja najranije potvrđenu supernovu do sada.
Kako je otkrivena?
Priča počinje 14. marta 2025. godine kada je svemirski satelit Space-based multiband astronomical Variable Objects Monitor (SVOM) detektovao desetosekundni bljesak gama-zraka, označen kao GRB 250314A. Takvi dugotrajni gama-bljeskovi obično nastaju pri kolapsu veoma masivnih zvezda koje proizvode supernove i usmerene mlazeve čestica.
U roku od oko 1,5 sata NASA-in Neil Gehrels Swift Observatory registrovao je X-naknadni sjaj i preciznu poziciju eksplozije. Nakon 11 sati, Nordic Optical Telescope (2,6 m) na La Palmi snimio je infracrveni naknadni sjaj, a četiri sata kasnije jedan od 8-m teleskopa Very Large Telescope (VLT) na Paranal opservatorijumu u Čileu snimio je spektar koji je odredio crveno pomeranje z ≈ 7,3. To odgovara svetlosnom putovanju od oko 13,1 milijardu godina.
JWST turned its eye on a galaxy-filled field in the constellation Virgo. The close-up reveals the site of a distant gamma-ray burst, which the observatory confirmed as a core-collapse supernova that took place within the universe's first billion years. The close-up shows the supernova's faint red glow and a hint of its host galaxy. Credit (Both images): NASA, ESA, CSA, STScI, A. Levan (IMAPP)
Zašto je ovo toliko važno?
Crveno pomeranje od 7,3 znači da se događaji posmatraju u usporenom ritmu za faktor 1 + z = 8,3; sve vremenske skale i talasne dužine su proporcionalno produžene. Pošto supernove obično dostižu vrhunac sjaja za dve do tri nedelje po eksploziji, tim je sačekao da posmatranja sa snažnim infracrvenim instrumentima budu najrelevantnija.
Posle pauze od oko 3,5 meseca, 1. jula James Webb Space Telescope (JWST) ciljano je snimio slabi infracrveni sjaj i naznačio prisustvo domaćinske galaksije, čime je direktno potvrđeno da je u pitanju supernova iz veoma ranog univerzuma.
"Samo Webb je mogao direktno pokazati da ova svetlost potiče od supernove," izjavio je vođa istraživanja Andrew Levan.
Zaključci i posledice
Uprkos očekivanjima da bi supernove iz rane epohe mogle značajno da se razlikuju zbog masivnijih, kratkovečnijih i siromašnijih zvezda (manje teških elemenata), ova supernova po izgledu podseća na moderne eksplozije. Ipak, ovo je samo jedan primer — naučnici planiraju da pronađu i analiziraju više ranih supernova kako bi utvrdili eventualne suptilne razlike i bolje razumeli prve generacije zvezda i proces reionizacije.
Tim je rezultate objavio u decembarskom izdanju 2025. u Astronomy & Astrophysics Letters. Posmatranje pokazuje da JWST omogućava istraživanje pojedinačnih zvezda ili njihovih eksplozija u dobu kada je univerzum imao tek oko 5% svoje sadašnje starosti.
Pomozite nam da budemo bolji.
