Predsednik slovenskog parlamenta Zoran Stevanović predlaže da se raspita mišljenje građana o članstvu Slovenije u NATO-u putem referenduma koji bi mogao biti održan istovremeno sa lokalnim izborima 15. novembra. On se protivi slanju oko 44 miliona evra vojne pomoći Ukrajini, tvrdeći da su ta sredstva potrebnija domaćoj državi. Predlog je izazvao podeljene reakcije: ministar Tone Kajzer ističe da su povećanja za odbranu temelj bezbednosti, dok SD i delovi levice ocenjuju predlog različito.
Stevanović Predlaže Referendum O Članstvu Slovenije U NATO-u — Moguće Uz Lokalne Izbore 15. Novembra
Getty © jahtik
Predsednik slovenskog parlamenta Zoran Stevanović predložio je da se raspita mišljenje građana o članstvu Slovenije u NATO-u putem referenduma koji bi, zbog uštede troškova, mogao biti održan istovremeno sa lokalnim izborima zakazanim za 15. novembar.
„S obzirom na to da sam juče raspisao lokalne izbore za 15. novembar, zbog ogromnih troškova, tog dana bi, uz sve ostale najavljene referendume, mogao biti održan i jedan mega, na kojem bi se moglo pokrenuti pitanje članstva Slovenije u NATO-u“,naveo je Stevanović u video izjavi objavljenoj na zvaničnom X nalogu stranke Resnica.
Stevanović je istovremeno izrazio protivljenje slanju novca Ukrajini, reagujeći na najavu premijera Janeza Janše da će Slovenija ove godine izdvojiti oko 50 miliona dolara (približno 44 miliona evra) za vojnu pomoć Kijevu u okviru inicijative PURL.
„Ovih 44 miliona je mnogo potrebnije samoj Sloveniji u ovom trenutku. I prethodna vlada je četiri godine lopatom ubacivala naš novac u Ukrajinu, a rat tamo očigledno još uvek traje. Ako težimo miru, onda nešto mora da se promeni“,rekao je Stevanović.
Reakcije
Ministar spoljnih poslova Slovenije Tone Kajzer izjavio je da su planirana povećanja izdvajanja za odbranu „temelj bezbednosti Slovenije“. Socijaldemokratska stranka (SD) opisala je predlog Stevanovića kao pokušaj skretanja pažnje, dok su delovi levice navodno pokazali spremnost da podrže izlazak iz NATO-a.
Kontekst
Predlog dolazi nakon samita NATO-a u Ankari gde su lideri članica razgovarali o kontinuiranoj podršci Ukrajini i cilju da se izdaci za bezbednost i odbranu postepeno povećaju na 5% BDP-a do 2035. godine. Plan predviđa da 3,5% bude namenjeno osnovnim potrebama odbrane, dok bi 1,5% pokrivalo ostale investicije vezane za bezbednost i odbranu.
Predlog Stevanovića pokreće važna pitanja u javnoj raspravi: da li je sada prikladno preispitivati članstvo u savezima koji oblikuju bezbednosnu politiku zemlje, kako bi to uticalo na međunarodne obaveze, i gde je najbolji put za raspodelu državnih sredstava u vremenu geopolitičkih tenzija.
Pomozite nam da budemo bolji.
