Studija objavljena u PNAS otkriva da bumbari ponavljaju pokrete glose posle slatkih rastvora, dok razblažena slana voda izaziva odbijanje i čišćenje. Dehidracija izazvana zagrevanjem na 104°F (≈40°C) može preokrenuti ovu reakciju — bube tada prihvataju so i pokazuju "slatke" pokrete glose. Manipulacije neurohemijom dodatno pokazuju da ti pokreti reflektuju unutrašnje fiziološko stanje, što ima implikacije za procenu zdravlja i dobrobiti oprašivača.
Bumbar 'cmače usnama': Pokreti glose otkrivaju kako doživljava ukus
Photo Credit: iStock
Bumbar koji deluje kao da "cmače usnama" nakon gutljaja rastvora šećera može zapravo prenositi važne informacije o svom unutrašnjem stanju, pokazuje novo istraživanje objavljeno u časopisu Proceedings of the National Academy of Sciences (PNAS).
Tim sa Southern Medical University u Guangzhouu (Kina) pratio je ponašanje pojedinačnih bumbara koji su dobijali male kapljice rastvora iz pipete. Istraživači su naročito beležili pokrete ustnog organa zvanog glosa — jeziku slične strukture koju bumbar koristi za sisanje i isprobavanje tečnosti.
Kada su insekti pili slatki rastvor, glosa je često ponavljano izlazila i uvlačila se u vazduh — ponašanje koje su autori opisali kao nalik cmačenju usana. Nasuprot tome, razblažena slana voda izazivala je jasno odbijanje: bumbar bi se povukao, odmah protrese glavu i temeljno očistio glosu.
Međutim, obrazac se menjao kad se promenilo fiziološko stanje bumbara. Nakon kratkog podizanja telesne temperature na 104°F (≈40°C), što je insekte delimično dehidriralo, pojedini bumbari su prestali da odbijaju razblaženu slanu vodu i počeli su da je piju, pri čemu su potom izvodili iste pokrete glose koje inače viđamo posle slatkih rastvora.
Dodatni eksperimenti koji su menjali neurohemiju bumbara pokazali su da određene supstance povećavaju reaktivnost na šećer, dok druge specifično pojačavaju pokrete glose. To ukazuje da ovi pokreti odražavaju unutrašnje fiziološko i motivaciono stanje, a ne isključivo prost refleks.
Zašto je ovo važno?
Bumbari i druge pčele su ključni oprašivači koji održavaju ekosisteme i poljoprivredu. Ako su pokreti poput cmačenja glose indikator preferencija, žeđi, stresa ili promena u neurologiji, naučnici mogu koristiti ovaj jednostavan, posmatrani znak da ocene zdravlje i dobrobit oprašivača u različitim uslovima — od izloženosti pesticidima do promena u temperaturi i dostupnosti hrane.
Autori studije tvrde da ovi nalazi doprinose rastućoj evidenciji da insekti mogu imati složenije unutrašnje živote nego što se tradicionalno pretpostavlja. Kao rezultat, istraživanja i politike zaštite staništa mogla bi uzeti u obzir i ponašajne markere koji reflektuju stvarne potrebe i stanje oprašivača.
"Odgovori bube dali su nam uvid u njeno subjektivno unutrašnje fiziološko stanje," pišu istraživači, dodajući da insekti možda jesu "više od pukih refleksnih mašina."
Ovo otkriće ne menja neposredno način na koji se vode bašte ili farme, ali pruža novo oruđe za naučna ispitivanja i praktične procene uticaja okoline na zdravlje oprašivača. Dalja istraživanja mogu preciznije povezati konkretne hemijske ili klimatske stresore sa promenama u ponašanju i preživljavanju bumbara.
Pomozite nam da budemo bolji.
