Studija Antonia Juelich otkriva da su nigerijski džihadisti sistematski usvojili veštačku inteligenciju za taktičko planiranje, prilagođavanje vozila i eksperimentisanje s eksplozivima. Istraživanje se zasniva na intervjuima sa bivšim članovima ISWAP-a i JAS/Boko Harama i identifikuje upotrebu alata poput ChatGPT-a, Claude-a i Geminija. Autorka upozorava da su postojeće zaštite u AI sistemima bile nedovoljne da spreče ovakvu zloupotrebu.
Od bombi do podešavanja motora: Kako nigerijski džihadisti koriste veštačku inteligenciju
Maiduguri, the capital of Borno state, in northeastern Nigeria, has seen recurring attacks by jihadist groups (FATI ABUBAKAR)
Novo istraživanje Antonia Juelich, istraživačice povezane sa University of Cambridge, pokazuje da su nigerijski džihadisti u velikoj meri institucionalizovali upotrebu veštačke inteligencije (VI). Prema studiji, grupe poput Islamic State West Africa Province (ISWAP) i Jama'at Ahl as-Sunnah lid-Da'wah wa'l-Jihad (JAS / Boko Haram) koriste chatbote i druge AI-alate za širok spektar zadataka — od planiranja napada do prilagođavanja vozila i eksperimentisanja sa eksplozivima.
Glavni nalazi
Istraživanje se zasniva na razgovorima sa bivšim borcima iz ISWAP-a i JAS-a i dokumentuje intenzivnu i organizovanu upotrebu alata kao što su ChatGPT, Claude, Gemini, Grok, Meta AI i DeepSeek. Autorka ističe da nije reč samo o pojedinačnim pojedincima koji koriste tehnologiju, već o formiranju posvećenih jedinica i organizovanom obučavanju za rad sa chatbotovima.
Primeri primene
- Taktičko planiranje i proučavanje borbenih formacija radi smanjenja sopstvenih gubitaka.
- Praktične instrukcije za modifikacije vozila — jedan bivši pripadnik opisao je kako su koristili VI da nauče tehnike preskakanja rovova motociklima.
- Upotreba chatbotova u eksperimentisanju i unapređenju eksplozivnih naprava, uključujući sugestije o hemikalijama, prema izjavama iz studije.
"Usvajanje VI od strane terorističkih grupa bilo je mnogo brže, obuhvatnije i sistematičnije nego što smo mislili", kaže Antonia Juelich.
Bezbednosne implikacije
Autorka upozorava da su postojeći sigurnosni mehanizmi u AI sistemima — uprkos javnim izjavama tehnoloških kompanija o zaštitama — očigledno bili nedovoljni da spreče zloupotrebu u ovakvim slučajevima. Studija pokriva period 2023–2024. godine, a jedan od sagovornika mogao je da govori i o 2025. godini, što znači da se praksa mogla dodatno razviti nakon što su borci dezertirali.
Zaključak
Studija naglašava zabrinutost zbog trenda: terorističke grupe brzo prihvataju VI, dok su mehanizmi kontrole i zaštite i dalje nedovoljni. Autorka poziva na jače i efikasnije bezbednosne mere u razvoju i distribuciji AI-alata kako bi se smanjila mogućnost zloupotrebe.
Pomozite nam da budemo bolji.
