MIT-ov fizičar Areg Danagoulian predlaže detekciju nuklearnog materijala u satelitima brojanjem neutrona koje oslobađaju sudari brzih protona iz Van Allenovog pojasa sa uranijumom i plutonijumom. Po njegovim proračunima, mali inspektorski satelit sa senzorom veličine velike enciklopedije mogao bi sa ~99% tačnosti da otkrije oružje ako boravi ~2,5 milje (~4 km) tokom nedelju dana; pri približavanju na ~3.300 stopa (~1 km) detekcija može stići za oko jedan sat. Studija je izvodljivosti i još nije sprovedena u praksi.
MIT: Kako otkriti nuklearno oružje u satelitima — brojanjem neutrona
(Photo by SpaceX via Pexels)
Areg Danagoulian, vanredni profesor nuklearne nauke i inženjerstva na MIT-u, u novoj studiji objavljenoj u časopisu Nature predlaže jednostavnu, ali efektivnu metodu za proveru da li satelit u orbiti krije nuklearno oružje: brojanje neutrona.
(Photo byCardia GongviaUnsplash)
Ideja počiva na poznatom fenomenu u Zemljinom magnetosfernom okruženju: unutrašnjem Van Allenovom pojasu nalazi se intenzivno zračenje sastavljeno od brzih protona. Kada takav proton pogodi uranijum ili plutonijum, usledi nuklearna reakcija koja može osloboditi desetine neutrona (autor studije navodi red veličina do ~40 neutrona po udaru). Tipični materijali satelita — aluminijum, plastika i elektronika — ne proizvode slične neutronne signale.
(Photo by Pixabay via Pexels)
Studija predlaže poslati mali "inspektorski" satelit koji bi pratio sumnjivi objekat i merio neutronni tok. Po Danagoulianovim proračunima, senzor veličine usporedivog sa velikom enciklopedijom mogao bi satelit sa nuklearnim materijalom identifikovati sa ~99% tačnosti ako se zadrži na udaljenosti od oko 2,5 milje (~4,0 km) tokom jedne nedelje. Pri približavanju na oko 3.300 stopa (~1.000 m) detekcija može biti moguća za otprilike jedan sat — dovoljno za jedan prelet.
(Photo byNASA Hubble Space TelescopeviaUnsplash)
Autor ističe da je u pitanju studija izvodljivosti: rad modeluje hipotetički nuklearni teret u odgovarajućoj vrsti orbite, ali ništa nije konstruisano ni testirano u svemiru. Kako on kaže: "Možete falsifikovati obaveštajne podatke, ali ne možete falsifikovati fiziku."
"Možete falsifikovati obaveštajne podatke, ali ne možete falsifikovati fiziku." — Areg Danagoulian
Predlog je objavljen u kontekstu spora oko ruskog satelita Kosmos 2553, koji je lansiran krajem februara 2022. u orbitu sa povišenim zračenjem koju su drugi svemirski objekti izbegavali. Rusko Ministarstvo odbrane tvrdi da satelit testira instrumente za rad u zračenju, dok su američke vlasti izrazile zabrinutost i upozorile na moguće antisatelitske sposobnosti. Bela kuća je u februaru 2024. potvrdila da Rusija razvija takve sposobnosti.
Zaključak: metoda zasnovana na merenju neutrona deluje tehnički izvodljivo i može postati koristan alat za verifikaciju zabrane postavljanja nuklearnog oružja u svemir (Ugovor o svemiru iz 1967.). Ipak, za praktičnu primenu potrebni su dalji inženjerski radovi, testovi i politički dogovori o inspekcijama u orbiti.
Napomena: Tekst je prilagođen i sažet na osnovu originalne objave u mediju Talker i studije u Nature.
Pomozite nam da budemo bolji.
